Приноси кукуруза у Србији су до сада смањени 40 одсто у односу на прошлу годину, када је род био рекордан и износио је више од седам тона по хектару, рекао је Жељко Каитовић, сарадник Института за кукуруз „Земун Поље”.
Према ономе што се јуче могло чути на скупштинском Одбору за пољопривреду, велике су шансе да кукуруза неће бити за извоз. То би био велики ударац за буџет јер је кукуруз најзначајнији извозни пољопривредни производ Србије и прошле године од њега смо приходовали 346 милиона долара.
Каитовић је, како преноси Бета, рекао да је врућина оштетила кукуруз у време опрашивања. Најугроженије су њиве у Банату и у деловима Срема и Бачке, а нешто боље је на њивама поред Мораве, Дрине и других река.
Државни секретар у Министарству пољопривреде Жељко Радошевић рекао је да „приноси кукуруза неће бити рекордни као прошле године, али неће бити ни катастрофални”, додајући да ће кукуруза бити довољно за домаће потребе јер су прошлогодишње залихе милион тона, али питање је да ли ће га бити за извоз.
„Мислим да не постоји опасност да кукуруза нема довољно за домаће потребе, али је Србија велики извозник и до сада је извезла 2,3 милиона тона, а суша ће то онемогућити”, рекао је Радошевић. Србија је, подсетио је, 2000. и 2001. године увозила кукуруз јер је принос био укупно 2,9 милиона тона.
стакао је да је и соја „прилично угрожена”, а засејана је на 200.000 хектара што је више од уобичајеног, те ће је бити за домаће потребе, али не и за извоз, „што је велики хендикеп”, рекао је Радошевић. Он је истакао да је жетва пшенице при крају и да је род 2,3 милиона тона. „Прелазне залихе пшенице су 500.000 тона и због тога располажемо са 2,8 милиона тона па ће моћи да се извезе 1,3 милиона тона”, рекао је Радошевић.
Додао је да „пољопривреда даје десет одсто бруто домаћег производа (БДП), а 20 одсто извоза, па ће суша негативно утицати на економију наше земље”. Председник одбора Маријан Ристичевић рекао је да „воли оптимисте”, али је незадовољан због тога што Министарство пољопривреде још ништа није предложило да олакша финансијску ситуацију произвођача.
„Због смањеног рода, прерађивачка индустрија неће имати сировина, а ако се (извоз) забрани, биће проблема”, рекао је Ристичевић, који је председник Народне сељачке странке, истичући да ће штета на роду кукуруза бити и већа од 40 одсто. Члан одбора из Српске радикалне странке (СРС) Милорад Мирчић рекао је да од представника Министарства пољопривреде захтева конкретне мере за отклањање последица суше и помоћ пољопривредницима.
„Ви сте (владајућа коалиција) дошли на грешкама претходне власти, а шта сте урадили на изградњи мреже за наводњавање и чишћењу канала?”, упитао је Мирчић. Горан Јешић (Демократска странка) рекао је да Србија плаћа милионске камате на уговорене, а неповучене кредите јер нема спремних пројеката за наводњавање. „Плаћамо камату на камату јер пет година нисмо способни да направимо пројекте за наводњавање”, рекао је Јешић.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
фото:Танјуг
