Радници фабрике ФКЛ Темерин оштећени за 600.000 евра

Београд – Након што је Апелациони суд у Новом Саду преиначио одлуку Основног суда у том граду, чиме се ускраћује право радницима фабрике ФКЛ Темерин на исплату зарада у складу са одредбама посебног гранског колективног уговора, Грански синдикат индустрије, енергетике и рударства „Независност“ поднео је тужбу против судија Апелационог суда, каже за Данас Милорад Пановић, председник тог синдиката.

Наш саговорник објашњава да је тужба поднета јер је таква судска одлука неправедна и онемогућава раднике да добију зараде које им је послодавац закинуо не поштујући њихову висину прописану у то време важећим гранским колективним уговором са проширеним дејством.

„Иако је у периоду важења гранског колективног уговора послодавац био дужан да запосленима исплаћује зараде у прописаном износу, он то није чинио већ су њихове плате биле мање од предвиђених. Суду су се обратила 93 радника која су фабрику тужили због неусаглашености колективног уговора са гранским колективним уговором који је важио за период од 5. маја 2012. до 1. маја 2013.

Пет судија Основног суда у Новом Саду донело је пресуде у корист радника коју је Апелациони суд преиначио 20. јуна ове године. Сада исте те судије доносе негативне пресуде на првостепеном нивоу. Другим речима, износи које је послодавац дужан да исплати радницима су знатно нижи чиме су они оштећени. Поводом овог случаја у коме је радницима ускраћено право на остварену зараду, жалићемо се свим надлежним институцијама како у земљи тако и иностранству. Такође, поднећемо и пријаву Агенцији за борбу против корупције“, истиче Пановић.

Адвокат Горан Зечевић наглашава да је све почело тако што је Апелациони суд у Новом Саду преиначио пресуду Основног суда у том граду који је пресудио у корист радника Реље Ожеговића. То је био „сигнал“ за судије основних судова да у складу са мишљењем Апелационог суда промене своје пресуде које су, како каже Зечевић, биле праведне и у корист радника.

„Апелациони суд је констатовао да у ФКЛ Темерин својевремено није имплементиран грански колективни уговор, односно није измењен колективни уговор у предузећу иако је послодавац на то био обавезан. И поред тога Апелациони суд пресуђује да послодавац није дужан да исплаћује зараде у висини прописаној гранским колективним уговором.

Апелациони суд је морао да констатује ништавост колективног уговора у ФКЛ Темерин по коме је послодавац исплаћивао зараде у периоду важења гранског колективног уговора али то није учинио. Потпуно је јасно да су радници преварени јер пословодство фабрике намерно није усагласило своја акта и уговоре о раду са гранским колективним уговором те их је на тај начин закинуо за више од 600.000 евра“, објашњава Зечевић.

Он додаје да је одлука Апелационог суда у Новом Саду „компромитована, несхватљива и срамотна“ те је због тога покренуо ревизију случаја пред Врховним касационим судом. Зечевић каже да је у овом случају разврстаном у 19 предмета у протекле три и по године одржано око 300 рочишта.

„Потпуно је евидентно да оваквом судском одлуком држава стаје на страну послодавца кршећи интересе радника који су ускраћени за остварену зараду“, категоричан је Зечевић. Такође, у Гранском синдиката Индустрије, енергије и рударства „Независност“ сумњају да иза судских одлука које су донесене на уштрб радничких интереса стоје политички притисци државног врха.

Покушали смо јуче да контактирамо и надлежне у ФКЛ Темерин али нам је речено да је генерални директор на састанку. До закључења овог издања нашег листа нисмо успели да успоставимо контакт.

На више адреса

Светислав Марчета, главни повереник Синдиката „Независност“ у ФКЛ Темерин каже за Данас да је индикативно да је Апелациони суд донео одлуку о преиначењу пресуде након што је Андреј Пешков, генерални директор ФКЛ Темерин ,14. марта прошле године упутио писмо на више адреса судских тела у Србији у коме их информише о судским процесима које група радника води против фабрике.

У том писму се наводи да је власник фабрике, руска компанија ЗАО „Техника сервис“ из Вороњежа, „озбиљна у намери да ако се покаже да као послодавац нема правну заштиту у Србији, повуче свој капитал из исте“. Такође, наводи се да „ово писмо никако није покушај утицаја на судске органе, већ указивање на одлуке за које сматрамо да нису донете у складу са законским прописима и досадашњом судском праксом“.

Г. Влаовић / Данас