Последњих неколико дана са свих страна се препиру они који су, наводно, против рата (у ствари за препуштање свега, док год њихова лична удобност није угрожена) и они који би да се држава брани. Колико и како може, али да се не предаје.
Главни аргумент оних првих је како немају децу за рат и за погибију.
Мој пријатељ из Гане, Ворши, ми је једном, описујући њихове сукобе, рекао следеће: ,,Немаш децу за рат – даћеш онда унуке.”
Ако деца не победе силе које цепају и откидају ткиво државе и народа, мораће да то учине унуци.
Имају они и изреку која каже да ко не да сина за ратника, даће га за роба.
Много волим старе мудрости из целог света, поготово из крајева које није упропастила американизација.