И ове, као и свих претходних година у Хрватској и Србији биће обележена 22. годишњица од војно-политицијске акције Олуја, коју званични Загреб обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, док ће у Србији 4. и 5. август бити обележени комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
Војно полицијска акција Олуја почела је 4. и трајала је до 5. августа и током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности а протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Крајине.
Зато је за Србију војна операција Олуја најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења која су се догодила у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 одсто жртаве били цивили.
Целокупна акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљачке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.
Број избеглих Срба различито се процењује – хрватски извори имају податак од 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о најмање 250.000. За злочине почињене у току “Олује” у Хрватској нико није кривично одговарао.
Без Томпсона у Книну
За разлику од претходних година у Книну неће бити одржан традиционални концерт хрватског кантаутора који глорификује усташтво Марка Перковића Томпосона, али ће он наступити 5. августа у Слуњу, а ту манифестацју ће суфинансирати Министарство бранитеља. Увече на Тргу др. Анте Старчевића концерт ће одржати Прљаво казалиште.
Тројица хрватских генерала – Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провостепеном пресудом Хашког трибунала били осудени на 24, односно 18 година затвора, они су касније ослободени по свим тацкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење. Чермак је ослободен раније, априла 2011.
Дан сећања на страдале у Србији ће бити ове године обележен на стадиону Ветерник у Новом Саду у присуству председника Србије и Републике Српске Александра Вучића и Милорада Додика, који ће се претходно састати са представницима Срба из региона.
Ветерник није случајно изабран за обележавање двадесетдвогодишњице прогона Срба из Хрватске, јер, према неким подацима, половину становништва тог великог новосадског насеља чине породице прогнане из Хрватске.
С друге стране, у Книну је све спремно за обележавање Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, у организацији министарства бранитеља, одбране и унутрашњих послова.
Оганизациони одбор за обележавање те годишњице саопштио је да су све припреме завршене и да ће та два дана у Книну бити обележена на свечан и достојанствен начин. У Книн се, као и свих претходних година, очекује долазак неколко десетина хиљада грађана из свих делова Хрватске, рекао је државни секретар у Министарству одбране Томислав Ивић.
Он је позвао грађане да дођу у Книн и дају свој допринос у обележавању, како је рекао, “једног од најзначајнијих дана у новијој хрватској историји”.
– Ово место је одабрано због симболике – нагласио је Ивић, рекавши да је након подизања заставе након ослобођења Книна, прве поруке грађанима с тог места послао први председник Фрањо Туђман.
Министар бранитеља Томо Медвед је грађане позвао да истакну “државна обележја како би и на тај начин допринели достојном и квалитетном обележавању тог датума”.
блиц.рс, Вестионлине
