Америчка свемирска сонда „Нови хоризонти“, најбржа свемирска летелица која је до сада лансирана, приближава се Кајперовом појасу, региону ледених астероида далеко од орбита најдаљих планета.
„Њови хоризонти“ делимично користи нуклеарну енергију, а најпознатији је по прелепим сликама Плутона које је послао на Земљу у јулу 2015, пише Спутњик.
Сонда је „успавана“ пре пет месеци због штедње енергије док је летела ка Кајперовом појасу.
Летелица ће бити поново активирана 11. септембра пре путовања од 16 месеци до МУ69, објекта у Кајперовом појасу за који се верује да је био присутан приликом настанка Сунчевог система. Он се налази четири милијарде миља од Земље, и чиниће најдаље досадашње свемирско путовање.
Постојање МУ69 није било познато када је „Нови хоризонти“ лансиран 2006. године, а такође, његовом заслугом, или кривицом, Плутон је од девете планете Сунчевог система постао патуљаста планета, позната само као „астероид 134340“.
„Највероватније ћемо пронаћи исконски бинарни систем у Кајперовом појасу, четири милијарде година стару реликвију формирања Сунчевог система и егзотични градивни елемент малих планета налик Плутону у Кујперовом појасу“, рекао је главни истраживач НАСА за „Нови хоризонти“ Алан Стерн.
Стерн је додао да је могуће да постоји огроман број мањих тела преосталих из времена настанка планета Сунчевог система.
Директор планетарних наука у НАСА Џим Грин је навео да је мисија „Нови хоризонти“ на Плутону превазишла очекивања и да до данашњег дана подаци које је сонда послала настављају да изненађују.
„Узбуђени смо јер настављамо даље у мрачне дубине Сунчевог система до научне мете која није ни била откривена када је свемирски брод лансиран“, додао је Грин.
У сонди се налази и део пепела Клајда Томбоа, научника који је открио Плутон. Његова последња жеља је била да његов пепео буде послат у свемир.
Бета
фото: НАСА
