Средином септембра очекују се прецизне процене штете коју је изазвала суша. Упућени кажу да су губици, само у ратарским културама, око 600 милиона евра. То и не чуди ако се зна да се само у Војводини залива свега десетак одсто усева. Решење су, слажу се и пољопривредници и држава, системи за наводњавање. Започела је њихова изградња и пренамена, а циљ је да се само ове године наводњавањем обухати око 50.000 хектара.
На 10 локација у Војводини и једној у централној Србији, ради се на пренамени система. Канали за одводњавање, сада ће воду и доводити до усева. Први посао је завршен, двонаменски систем “Међа” код Зрењанина.
Припремили Ивана Миљковић и дописници РТС-а
“Банат је познат по лошим теренима, по лошем квалитету земље, по малом водном режиму, значи врло мало падавина имамо. Сигурно бих више хектара могао да урадим, да оспособим наводњавање ако држава уради свој део посла”, каже Томислав Уљаревић из села Међе.
“Имају ови већи, можда веће парцеле, иначе ми што смо мањи пољопривредници код нас су уситњене све парцеле и док се не уради комасација од наводњавања нема ништа”, каже Мирослав Денда.
У наредних месец дана требало би да почну радови и на хидросистему Мачва, који ће наводњавати око 11.000 хектара. Две велике црпне станице завршене су пре пет година.
“То је срце система и стварају се услови за наставак, доградњу и комплетирање система. Још треба да се уради петнаестак мањих црпних станица и устава, регулационих устава, довођење воде за покретање система”, каже Драган Топаловић, директор “Водопривредног предузећа Сава Шабац”.
Ове године, према најавама надлежних, у наводњавање ће бити уложено око милијарду и по динара.
“Ово је тек почетак. Нама је идеја да сваке године најмање 50.000 хектара ставимо под систем за наводњавање, и да за пет, шест година дођемо до тих жељених 300 – 400 хиљада хектара земљишног подсистема за наводњавање”, каже Бранислав Недовић, министар пољопривреде.
Док до тога не дође, пољопривредници ће у сушним годинама сабирати минусе. Тако је и ове године на пример, род кукуруза, кажу упућени, мањи за 3,5 милиона тона, тј. 525 милиона евра.
“Да је њива наводњавана, два клипа би била исте величине, али и један и други би били знатно већи. И у нормалним годинама које нису сушне, биљкама треба више воде, сигурно је да бисмо могли да подигнемо просечне приносе до 50 одсто. А ако наводњавамо у сушној години онда би просечан принос био за 100 одсто већи”, каже Живорад Саковић из “Жита Србије”.
Држава ће пољопривредницима субвенционисати бушење бунара и набавку пумпи са 50 одсто, а од јесени ће се ресорно министарство бавити и климатским променама у пољопривреди.
РТС
