Трећи основни суд у Београду првостепеном пресудом је утврдио да су банке, уместо да плате премију осигурања Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита, тај трошак пребацивале на кориснике кредита, пише “Политика”.
Банке у Србији грађанима су незаконито наплаћивале премије осигурања стамбених кредита осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Иако је Национална корпорација осигуравала потраживање банке и плаћање премије осигурања по уговору је било обавеза банке, банке су овај трошак преносиле на кориснике кредита!
Ово је потврђено првостепеном пресудом Трећег основног суда у Београду.
Уколико она постане правноснажна, то ће бити један од најдрастичних примера како су банке у Србији, уз једнострано повећање каматних стопа, курсне разлике, провизије за обраду и праћење кредита, неосновано зарађивале и на овим накнадама, иако би, по закону, једини основ зараде требало да буде камата.
Дејан Гавриловић из “Ефективе” каже да је ова пресуда важна, јер се односи на све стамбене кредите, индексиране и у еврима и у швајцарским францима, а таквих је око 90.000. Шта то значи?
– Ако пресуда постане правоснажна, банке ће наплаћене премије морати да врате грађанима. Реч је износима од неколико стотина до неколико хиљада евра по кредиту, јер се накнада креће до 1.5 до 4.2 одсто одобрене суме – каже Гавриловић за “Политику”.
– Ако је грађанин узео кредит од 100.000 евра, за ову накнаду је платио минимално 1.500 евра, а максимално 4.200 евра, у зависности од врсте обезбеђења кредита – каже Дејан Гавриловић из “Ефективе”.
Правни саветник “Ефективе”адвокат Миша Добријевић објашњава зашто ова накнада не може бити наплаћена корисницима кредита.
– Корисник кредита није страна у уговору о осигурању. Он је закључен између банке и НКОСК-а, и није закључен у корист клијената. Он, дакле, није осигураник нити ужива било какво право из овог уговора. Банка, као кредитор, свој кредитни пласман осигурава код НКОСК-а, и то за новац клијента. Она истовремено од клијената, као средство обезбеђења, потражује заложну изјаву ради стављања хипотеке, као и менице у највећем броју случајева – објашњава Добријевић за овај лист.
Како каже, ни у једном случају клијенту банке нису писаним путем или усмено предочени елементи уговора о осигурању између банке и НКОСК-а и он не остварује апосолутно никакву корист од одигурања банке код националне корпорације, а сноси трошак плаћања премије осигурања.
– По закону о облигационим односима јасно је прописано да банка може приходовати само и искључиво кроз обрачунавање и наплаћивање камате, која притом мора бити одређена или одредива. Наплаћивање провизије на име премије осигурања супротно је законској регулативи уговора о кредиту – објашњава Дејан.
И адвокат Војин Биљић каже да преваљивање обавезе плаћања премије осигурања на клијенте банке, представља вид непоштеног пословања.
– На својој интернет страници ова организација под контролом државе суштински представља грађанима да се подразумева да они сносе трошкове премије одсигурања. НКОСК-у је морало бити познато да корисници кредита нису уговорна страна, те да је уговор на терет трећих лица забрањен у правном смислу Републике Србије – каже Биљић.
Он додаје да ће, уколико ова пресуда правоснажна, банке ће моћи да рефундирају од Републике Србије целокупан износ који по пресудама исплате грађанима.
– За овакво поступање НКОСК-а неко мора сносити одговорност – каже саговорник листа “Политика”.
Политика.рс
