Београд – Пројектовани раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији од три одсто неће бити остварен и биће врло добро ако буде и два одсто, рекао је пре неколико дана сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Стојан Стаменковић.
Пре само неколико месеци Стаменковић је тврдио да резултат из првог тромесечја неће угрозити очекивану стопу привредног раста од три одсто.
Није тачно да је разочаравајући раст бруто домаћег производа (БДП) од једног процента у првом тромесечју 2017. у односу на исти период претходне године, као и да је због тога доведено у питање планирано повећање БДП у овој години од три одсто. Ову оцену Стаменковић је изнео на представљању МАТ-а 11. маја, реагујући на писање „Политике”.
Тада смо аргументовано навели да су пољопривреда и енергетика подбациле и представљају главну препреку економском расту. Још у мају смо довели у питање прогнозу о очекиваном расту БДП-а од три одсто.
Након што је званична статистика објавила да је реални раст БДП-а у првом кварталу 2017. године, у односу на исти период лане, износио један одсто, „Политика” је тај резултат назвала „разочаравајућим”.
„Само од Бога и Милорада Грчића, в. д. директора ЕПС-а, зависи да ли ће премијер Александар Вучић трећу годину заредом погодити колико ће до краја децембра износити привредни раст.”
„То доводи у питање да ли је до краја године могуће достићи очекиване стопе раста од три одсто“, упозорио је у то време Милојко Арсић, професор Економског факултета.
Међутим, аутори МАТ-а су два дана касније тврдили да статистички подаци за март наговештавају убрзање привредне активности. Убрзан је раст производње прерађивачке индустрије и раст спољнотрговинске размене – извоза и увоза, расте промет у трговини на мало, после застоја почетком године расте и производња цемента.
Међутим, у марту је настављено опадање производње електричне енергије, што је узрок стагнације показатеља укупне индустријске производње, а потребе су се задовољавале повећаним увозом, констатовали су тада аутори овог билтена.
„То неће угрозити привредни раст на кратак рок, али постоји опасност да енергија постане ограничавајући фактор дугорочног привредног раста”, рекао је тада Стаменковић.
Пре неколико дана, Стаменковић је, међутим, ревидирао ставове и практично демантовао сам себе. Истакао је да ће привредни раст у овој години бити осетно нижи.
То је последица проблема са енергетском производњом почетком године и пада пољопривредне производње, који је условљен сушом, али и веома ниских инвестиција, чији је реални раст дубоко испод очекиваних и неопходних вредности – закључио је аутор МАТ-а.
Стаменковић тако сада мисли о привредном расту, а у мају је овакве закључке „Политике” назвао глупостима.
И ММФ очекује мањи раст
И Међународни монетарни фонд (ММФ) ове године очекује мањи привредни раст од три одсто. Да ће стопа раста бити снижена најавио је пре неколико дана Себастијан Соса, шеф канцеларије Фонда у Београду. Претходно је ММФ, баш као и Министарство финансија, очекивао да ће БДП порасти три одсто. На тој процени скројен је и буџет за 2017. годину.
Аница Телексовић, Политика
