СТИЖЕ на време и подмирује већину потреба. Плаћа све рачуне, обезбеђује најмање три квалитетна оброка, а преостане и да се обнови гардероба и козметика. Води нас на море и једном месечно у позориште. Не трпи разбацивање, али „не осећа“ повремене изласке са пријатељима. Таква плата би се у садашњим условима у Србији звала – идеалном. А морала би да буде барем 130.000 динара.
Већина грађана о оваквој заради може само да машта. Просечно се у Србији месечно добије око 40.000 динара, мада многобројни запослени „у ковертама“ не добију ни половину тог износа.
– Мој супруг и ја месечно донесемо кући око 50.000 динара – прича Мирјана С. Београђанка. – Само су нам рачуни око 15.000 динара, а са остатком не можемо ни да се исхранимо. Имамо и два школарца у кући, који имају своје потребе. А за многе запослене смо срећници, јер нам плата стиже редовно.
САМО ПУСТЕ ЖЕЉЕ
У интернет-анкети „Вечерњих новости“ читаоци су одговарали на питање колико би вам пара требало за живот. Само 1,6 одсто мисли да је 30.000 динара довољно, а 7,73 одсто верује да је потребно бар 50.000 динара. Петина анкетираних је изјавила да им је неопходно 70.000 динара, док би са 100.000 динара било задовољно 32,46 одсто. А више од 38 одсто анкетираних би волело да месечно може да заради више од 100.000 динара. Ова анкета је, иначе, рађена почетком ове године.
ХРАНА
У Србији се највише издваја за храну. Чак 44 одсто примања потроши се за намирнице. И то искључиво за најосновније – хлеб, млеко, јогурт и јефтиније месне прерађевине. Потрошња меса је у константном паду. У односу на Европљане, грађани наше земље (од своје плате) на храну троше три пута више.
Просечна породица, према статистици, на располагању има око 50.000 динара. За храну „оде“ нешто више од 20.000, а друга ставка која нам измами највише новца су рачуни. За њих, према статистици, дајемо 6.800 динара. Међу највећим издацима су и трошкови транспорта, а просечно домаћинство месечно за ове услуге да више од 3.700 динара.
– Одрекли смо се свега и све нам је луксуз – каже Бојан. П., службеник из Новог Сада. – Само да би преживели. Нисам ишао на море неколико година. Не сећам се када сам последњи пут извео жену у биоскоп или позориште. Дружење са пријатељима свело се искључиво на кућно окупљање. Брине ме, међутим, што смо сада почели да штедимо и на храни. Купујемо само намирнице по повољнијим ценама, јер за неки квалитет пара једноставно нема.
Чак и у комшилуку можемо да се „похвалимо“ да највише трошимо за храну. А одмах иза су издаци за алкохол, дуван и здравство.
– У Хрватској највећи део плате оде на трошкове становања, комуникације и образовање – објашњава Мирослав Здравковић, економиста. – Словенци, упркос малом броју становника највише троше на одећу и обућу, намештај, али и културу.
Подаци говоре да смо у току прошле године, по вредности потрошње, на шестом месту, када се узму у обзир државе бивше Југославије.
– Вредност потрошње по домаћинству у Србији је у току прошле године износила 5.595 евра – додаје Здравковић. – На првом месту у региону је Словенија, где једно домаћинство годишње у просеку потроши 17.140 евра. Црногорска породица просечно годишње потроши 6.680 евра, а мањи расипници од нас су једино Македонци.
Осим реалне потребе за већом платом, због све чешћих поскупљења и трошкова живота, људи у Србији, према мишљењу психолога имају, и то у све већем броју, субјективни осећај констатног недостатка пара.
– Живимо у веома трусном подручју у друштвеном и финансијском смислу. Губитак посла и јако тешко проналажење новог је све учесталија појава – објашњава Вера Кондић, психолог рада. – Та материјална несигурност код људи ствара све већу опсесију новцем, па људи постају исфрустрирани и незасити.
Последњих неколико година, и ми смо, попут западних земаља, постали потрошачко друштво, где је све подређено непрестаној куповини и трошењу новца.
– Ми немамо тако стабилну економију и висок стандард као развијене земље, а начин живота је јако сличан као онај у „добростојећим“ државама. – објашњава Кондић. – Људи су тако у сталном расцепу између примања и потрошње и због тога има месечна плата никако није довољна за све потребе.
БОГАТИ
Статистика каже да само 4,2 одсто запослених има месечно до 20.000 динара, готово 36 одсто месечно заради између 20.000 и 45.000 динара, а 37,8 одсто добије између 45.001 и 85.000 динара. Изнад ове границе зарађује само 17,6 одсто радника. Плату не прима око 4,4 одсто запослених.
Плату већу од 150.000 динара према последњим подацима примило је 36.366 запослених.Вероватно се још понеко успешно крије од пореске евиденције, али се грађани за које би већина рекло да знају зашта раде – броје у промилима.
А ко прима „савршену“ плату? Ако се неко пита ко има највише шансе да доживи такву судбину, досадашње искуство показује да су у предности мушкарци са високом стручном спремом, а поготову они који живе у престоници или њеној околини. У Београду ради чак 24.013 оних са „идеалном“ платом. Изгледа да је „дебела коверта“ најдаља Шумадији и Западној Србији. У овим областима добро плаћених је свега 2.859.
Највећа је вероватноћа да ће чек бити изнад просека Србије ако се ради у финансијском сектору, мада није лоше ни енергетичарима. Банкарски просек је око 120.000 динара. Ко се бави снабдевањем гасом и електричном енергијом, каже статистика, у просеку прима 112.000 динара.
Статус богаташа порезници признају онима који су прошле године зарадили више од 1,89 милиона динара, што је око 158.000 месечно. Таквих је било око 20.000. Али најбогатији међу њима су месечно зарађивали и више од десет милиона динара месечно.
И статистика порезника потврђује да је први предуслов богаства – бити мушкарац. Међу првих 100 богаташе било је свега 14 жена. Већина најбогатијих је из Београда, 69 међу првих 100. Папрени чек, међутим, ретко иде уз младост. Међу првих 100 званичних милионера, свега је један млађи од 31 године. Већина, 91 милионер, старости је између 31 и 60 година, а осморо корача седмом деценијом живота.
Новости
