Српска економија ни изблиза не стоји тако добро како то Влада представља грађанима. Небројано пута се могло чути како је „Србија лидер у региону по висини привредног раста“ (негде око два одсто, са пројекцијом да до краја године буде три процента), а чули смо и да смо „у самом врху Европе“, те да „само две или три државе имају већи привредни раст од нас“.

А онда је уследио отрежњујући хладни туш Народне банке Србије и, што је важније, Међународног монетарног фонда који Србију не само да није ставио у врх Европе, већ на само дно. Подаци су сурово јасни. Између 2014. и 2016. године српска економија је порасла 1,66 одсто. Поређења ради, Хрватска је порасла 4,1 одсто, БиХ 6,79, Црна Гора 7,73, Албанија 8,02, Косово 9,16 одсто, а Македонија 10,2 процента. Од земаља ЕУ у региону највећи привредни раст бележи Румунија са 12,26 одсто!

И кад економија не штима, политичари се, по старој школи, баве производњом криза, од лома у Македонији, повлачења дипломатског особља, па трзавице са БиХ и Хрватском. Ту је и незаобилазно Косово, кец у рукаву свих српских политичара који су за њиме посезали кад год нису знали шта да раде, а то је врло често био случај. Министри се вајкају да је за килаву економску крвну слику крива суша. Тачно је да је суша тешко погодила Србију, али то није била ексклузивна територијална суша, већ је погодила и све око нас, па подаци нису тако јадни.

Премијерка Ана Брнабић је приликом објављивања биланса ММФ најавила да ће „за две недеље изаћи с мерама за подстицај привредног раста у Србији“. Тај рок је прошао, а од мера државе ни трага.

Наша земља не успева да се економски организује, чак ни уз стопу незапослености која пада. Према анализи Бечког института за међународне економске студије, између 2010. и 2016. године, Србија је добила 400.000 новозапослених. То би, по логици ствари, морало да се одрази и на раст бруто националног дохотка. Али се то није догодило, што, тврде стручњаци, јасно указује да је велики проблем земље ниска продуктивност радне снаге, јер је привредни раст изостао.

Колико нам треба да продишемо

Да би се остварио привредни раст од 15 одсто, који стручњаци сматрају кључним и минимално довољним да се Србија извуче из глиба, потребно је да ниво директних страних инвестиција буде раван трећини бруто националног дохотка. А сада је негде око 18 одсто. Примера ради, регион Западног Балкана каска у целини, а све остале земље су на просеку од 23 одсто инвестиција, дакле, далеко више од Србије.