Дан избора изнедрио је лом у политичком спектру Немачке. Десни популисти по први пут су у Бундестагу, а Ангела Меркел је ослабљена. У томе се крије и низ позитивних страна, сматра главна уредница ДW Инес Пол.

Избори су донели јасну поруку: овако више не иде. Два су очигледна губитника: СПД и Ангела Меркел. СПД је пао на историјски минимум од 20,8 одсто, а ЦДУ, странка канцеларке, изгубила је скоро девет процентних поена у односу на прошло гласање. То је клизиште и у нормалним временима би било разлог да канцеларка размисли о оставци. Али ова времена за немачке прилике никако нису нормална.
То показује и успех Алтернативе за Немачку која са 13 одсто улази у Бундестаг. Тиме је први пут од заснивања модерне СР Немачке једна десно-популистичка странка ушла у немачку скупштину.

У питању је историјски лом. Земља је овим изборним даном постала другачија. То није ситница, али (још увек) није ни катастрофа. То је изазов. На послетку, овде имамо демократију. Када се осврнемо по свету имамо добре разлоге да верујемо да ће Немачка савладати и тај изазов. Има и добрих страна у томе што ће у парламенту опет букнути аргументована свађа. До сада смо имали надмоћну канцеларку и никакву опозицију.

Кључно ће бити да демократске партије не скрену са демократског дискурса тиме што би населе на демагогију АфД. Морају да се одупру зову популистичких тобожњих решења и да траже праве одговоре на горућа питања. Коначно морају озбиљно схватити да се многи људи заиста плаше од промена које земљи можда доноси долазак избеглица. Немачка мора да се подсети шта значи дискурс. Ако се страхови ставе у ранг табуа, политички екстреми ће само јачати.

Прво велико искушење је састављање владајуће коалиције. Разуман је потез СПД да одмах стави до знања да ће отићи у опозицију. Само тако се та партија може изнова осмислити и имати какву-такву перспективу. Тиме се и спречава да АфД постане најјача опозициона партија у парламенту.

Ангела Меркел веома ослабљена улази у компликоване коалиционе преговоре. Носиће на леђима терет јер многи у њеној странци за лош резултат криве њену избегличку политику. Са друге стране цео свет у Меркелову полаже наде да ће упркос исходу остати једна од лидера тападног света те да ће Немачке остати стабилан и поуздан партнер на међународној позорници. И то као отворена, до сржи демократска земља.

То налаже и Устав. Он важи за све, па и за АфД. Први члан каже: Достојанство човека је неприкосновено.