Широка лепеза опасних болести озбиљно прети грађанима Србије због тона животињских лешева разбацаних широм земље. Та шокантна вест стиже из Центра за истраживачко новинарство, чије су новинарке на више локација пронашле самоникле депоније са гомилом анималног отпада у распаду.
Једна од њих, Милица Шарић, за “Вести” објашњава да Србија има прописе у складу са европским, али је проблем у њиховој примени, док стручњаци упозоравају да су самоникле депоније расадник разних зараза.
Код капија некада сточног гробља у суботичком насељу Бајмок, новинарка ЦИНС-а и њена колегиница су затекле бачена тела прасета, пса, кожу зеца… У Сремској Митровици, наишле су на још језивије призоре разбацане животињске изнутрице и лешеве у стању распада.
– По остацима тела је била гомила црва, а под јаким сунцем ширио се неописив смрад – препричава наша саговорница, језиве призоре. Постоје, каже и локације где су људи закопавали животиње, али плитко па су због кише и снега, костури изашли на површину.
Скандал у 21. веку
Епидемиолог професор др Зоран Радовановић ову појаву назива скандалозном.
– Наравно да су таква места где бацају угинуле животиње извор заразе, али не могу да верујем и то да данас у 21. веку људи прибегавају једном таквом антицивилизацијском чину – зачуђен је Радовановић.
Те заразе, бактерије и вирусе, падавине односе у подземне воде, али је можда боље и то него да их само баце и да их друге животиње једу и тако шире заразу – прича наша саговорница, наводећи примере сточног гробља у Бајмоку где је затекла четири пса како њушкају вреће с отпадом.
Држава нема прецизну евиденцију о количинама лешева и других животињских остатака, а одбачени материјал је, тврде лекари, највећи извор инфекција и болести животиња које се преносе на човека. Попут беснила, салмонеле, антракса, птичјег грипа и других. Односно све могуће болести, како тврди за “Вести” др Мирослав Петровић из организације “Право на здравље”.
– Није питање која обољења, јер је познато да је реч и о заразним и цревним и паразитским, већ ко то не поштује закон и опасно се игра са здрављем нације – навео је Петровић.
Одговоре на ова и друга питања новинарке ЦИНС-а су тражиле од представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Управе за ветерину и ветеринарске инспекције. Кажу, међутим, да им разговор ни након два месеца није омогућен.
За заштиту знали у средњем веку
Мирослав Петровић каже да су још наши преци знали да морају да спаљују лешеве угинулих животиња, а то и сада може да буде једна од мера.
– Ватром су се спасавали људи још у средњем веку који су у време епидемија колере и куге знали да ће се заштитити спаљивањем и закопавањем тела умрлих од те болести – појашњава он, истучући да не може да верује да то данас неће да ураде људи у Србији.
Д. Декић – Вести
