Најважнија баријера, везана за пословање између Србије и Косова јесте “у нашим главама”, каже председник ПКС Марко Чадеж.

Чадеж је, на конференцији “Превладавање баријера за пословање и нормализација” на којој је представљена анализа економског и законодавног оквира за пословање између Србије и Косова, рекао да је тај назив, заједно са колегом Сафетом Грџалијујем из Привредне коморе Косова, “практично истетовирао у радној агенди”, а то је, како истиче, преовладавање баријера за пословање, како у случају где се говори о економијама Србије и Косова, али наравно и целог региона.

Заборавља се, каже Чадеж, да нико нема магични штапић да све учини како треба, али и подсећа да је пре две и по године постављен темељ сарадње, када је ПКС у Београду организовала форум, на коме су били и представници царине и ветерине из Косова и када се успешно разговарали са привредницима како да најбоље сарађују и остварују своје пословне резултате.

“То је једна од великих ствари које смо успели. А такође, пре две и по године, довели смо овде скоро 300 топ компанија, како чланице ПКС, тако и чланице ПКК, тада смо изгледали доста авангардно, али тада је постављен темељ, и видело се да људи већ раде, да везе постоје, да не треба да се кријемо по ходницима и то је оно што је тада било важно”, каже Чадеж.

Од тада, наводи, усаглашени су фитосанитарни сертификати, пре свега обрасци, прихваћени резултати испитивања акредитоване лабораторије, усвојени модалитети сарадње у домену размене информација, ветеринарски сертификати.

“Тренутно се усклађују 52 обрасца, узнапредовала је комуникација царинских служби, решавали смо низ конкретних проблема привредника, везаних за слободни промет робе. Те неке ствари звуче досадно, али то је оно што чини живот и да ли ћете сутра имати тржиште, да запошљавате људе, да ли ћете наћи тржиште и зато смо веома посвећени том процесу”, указао је Чадеж.

Душан Јањић из Форума за мултиетничке односе, који је учествовао у изради студије, нагласио је да је процес нормализације “море без обала и светоника” и да остаје на актерима да дефинишу куда иду, а сматра да се у суштини “не могу нормализовати односи Србије и Косова, а да се не нормализују само Косово и Србија”.

“Боримо се да политичари схвате не да треба да институције сарађују, него да постоји институција сарадње”, рекао је Јањић и истакао приватизацију и својину као темељ макроекономске стабилности, а, према његовом мишљењу, “на то се саплићемо”.

Проблем приватизације Брезовице и Трепче, сматра Јањић, није техничко питање, не могу га решити инвеститори и бизнисмени, нити се може решавати као у случају Ццешке и Словачке, јер нема политичког консензуса.

“Дакле, приватизација приватне својине је приоритет број један и порука доносиоцима одлука. Да ли ћете је гледати као тему својине, или ћете је гледати као тему међусобних потраживања, шта вам је лакше, али ова тема мора доћи на дневни ред, без ње градимо кућу у мочвари,несигурности, правне неизвесности, која онда отежава одлуке инвеститорима и пословним људима да сарађују”, рекао је Јањић.

Руководилац стручног тима студије Бобан Стојановић, као проблеме навео је транзитни поступак, односно транзит косовске робе кроз Србију, што је више проблем за привреднике са Косова, а као велики проблем апострофирао је недостатак квалитетне путне структуре, као и административне прелазе.

“Споро се граде и не постоје регуларни технички услови као на другим тржиштима, недовољно су опремљене просторије за рад инспекцијских служби. То све проузрокује спор проток возила, гужве и велика задржавања на прелазима. Касни се са успостављањем нових административних прелаза, као и са проширењем и реконструкцијом прелаза Мердаре”, рекао је Стојановић.

Такође, како је навео, радна времена служби која прате проток робе на прелазима нису усклађена и неке службе не раде нон- стоп, што је проблем код промета одређених роба.

Не постоји ни директна комуникација између надлежних служби на административним прелазима, комуникација је преко треће стране и то, истиче Стојановић, доста усложњава процес и чини да губитак постоји, макар у смислу губитка времена.

Уз то, како наводи, српска страна увек инсистира на статусно неутралној документацији, косовска страна то често одбија и то је разлог због којег трпе обични привредници у остваривању војих интереса. Проблем јесте и функционисање платног промета, неопходна је конверзија девиза у динаре, али сама конверзија, наглашава, чини да трошкови буду већи и то је, оцењује, значајан издатак за мале привреднике.

“Све ово на неки начин ствара амбијент који је доста стимулативан за алтернативне канале трговине и по проценама 50 одсто од легалног промета у сивој је зони. Општи проблем је и што не постоји потпуна примена ЦЕФТА споразума, јер, обе стране уводе додатне баријере, имамо пример блоковске робе, који су оптерећени додатним таксама и то их чини неконкурентним на косовском тржишту”, рекао је Стојановић.

Председник Привредне коморе Косова (ПКК) Сафет Грџалију каже да је студија од осебног значаја, јер се чини значајн корак да се у једној форми пронађе модел да се изгради будућност, а будућност свих нас, како истиче, јесте економска стабилност, која се генерише са политичком и социјалном.

“Говори се о баријерама и нормализацији економских односа између Косова и Србије. Као привредне коморе, подигли смо глас да те баријере оду у прошлост. Створити повољан амбијент за бизнис, иако је политичка агенда оптерећена, не само на Косову, већ и у региону. Остаје на нама да пуно тога радимо, ојачамо дијалог и сарадњу, јер само тако можемо решити све те проблеме”, рекао је Грџалију.

ПКС и ПКК, наводи Грџалију, покушаће да искористе све механизме да економска сарадња буде кључ повезивања и да се само кроз скидање баријера гради будућност свих који живе овде.

“Баријера има са обе стране, али ниједна од њих није нерешива. Треба мало више политичке воље, ја мислим да је време да политика подржава економске процесе, јер то је будућност и то је нама свима потребно”, нагласио је Грџалију.

Неке од препорука студије “Превладавање баријера за пословање и нормализација” јесу и да је потребно размотрити и анализирати законску регулативу и прописе Косова који регулишу оснивање и пословање предузећа, пореске и друге намете, који су од значаја за српску заједницу на Косову затим, размотрити законску регулативу и прописе Србије који регулишу статус и пословање предузећа, идентификовати добре и лоше праксе и баријере за пословање.

Такође, сматра се да је потребно дефинисати препреке са којима се предузећа сусрећу у пословању са трећим земљама, услед непотпуног и непрецизног законског оквира у Србији и на Косову, анализирати примену ЦЕФТА споразума, уз препоруке за ефикаснију примену, као и анализирати примену споразума постигнутих уз посредовање и сарадњу привредних комора Србије и Косова.

Танјуг