Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар – август била је 22.418.800.000 евра, што је пораст од 13,2 одсто у односу на исти период претходне године, саопштио је данас Републички завод за статистику.
Извезено је робе у вредности од 9,89 милијарди евра, што је повећање од 13,4 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а увоз робе је био 12,52 милијарде, или 13,1 одсто више.
Дефицит је 2,63 милијарде евра, или 11,8 одсто више у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом је 78,9 одсто и већа је од покривености у периоду јануар-август претходне године, када је износила 78,7 одсто.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу имао је регион Војводине (33 одсто), следи Београд (26,8 одсто), Шумадија и Западна Србија (24,7 одсто), Јужна и Источна Србија (15,5 одсто, а око 0,1 одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу имао је београдски регион (45,8 одсто), следе Војводина (27,3 одсто), Шумадија и Западна Србија (16,7 одсто), Јужна и Источна Србије (9,6 одсто), а око 0,7 одсто увоза није разврстано по територијама.
У структури извоза по намени највише су заступљени производи за репродукцију – 55,7 одсто (6,07 милијарди долара), роба за широку потрошњу – 33,9 одсто (3,69 милијарди) и опрема – 10,3 одсто (1,12 мијијарди долара).
У увозу су њвише су заступљени производи за репродукцију – 57,4 одсто (7,92 милијарде долара), а следе роба за широку потрошњу – 18,3 одосто (2,51 милијарду) и опрема – 11,5 одсто (1,58 милијарди).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље Европске уније чине 64,3 одсто укупне размене.
Са земљама ЦЕФТА Србија има суфицит у размени од 1,32 милијарде долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа, гвожђа и челика, друмских возила и производа од метала.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова, као и Русијом због увоза енергената.
На челу листе пет производа у извозу су сетови проводника за авионе, возила и бродове (64 милиона долара), друго место припада извозу спољних гума за аутомобиле (50 милиона), а на трећем је извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима – 33 милиона долара.
Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта, са 97 милиона долара наш први увозни производ, а други по значају су делови и прибор за моторна возила – 44 милиона долара, а на трећем месту је увоз лекова за малопродају – 36 милиона.
ФоНет
