Иако смо сиромашна нација, с просечном платом од тек око 400 евра, што је представник ММФ-а за Србију Џејмс Руф окарактерисао као болно ниско, не престајемо да се задужујемо. Позајмљивање новца порасло је у последњих годину дана као последица драстичног пада камата, па тако сваки становник сада дугује банкама око 1.000 евра.
Веће задуживање довело је и до тога да су банке у готовинске кредите пласирале исто, па чак и више новца него у стамбене. Грађани су за кеш, рефинансирајуће и потрошачке кредите од банака позајмили 410 милијарди динара, а у стамбеним су пласиране 382 милијарде динара. То што су кеш кредити стигли и престигли стамбене својеврсна је особеност, јер се кеш кредити узимају у просечној вредности од око 4.000 евра, док они за кров над главом у просеку износе око 40.000 евра.
Према подацима Удружења банака, грађани отплаћују више од 1,7 милиона кредита. Од тога су више од 1,5 милиона зајмова кеш позајмице, док стамбене и оне за адаптацију стамбеног простора отплаћује нешто више од 110.000 грађана.
Економиста Љубомир Маџар каже да грађани из прошлости „вуку” склоност ка потрошњи.
– Ми смо деценијама живели изнад могућности захваљујући помоћи из иностранства. Када народ навикне на одређени ниво потрошње тешко га смањује, без обзира на то да ли се БДП смањује или споро повећава. Наша штедња је мала, по Светској банци пет, шест одсто БДП-а. Штедња Кинеза је, на пример, просечних 40 одсто БДП-а, а у неким годинама достиже и 50 одсто. Ипак, мање смо задужени од суседа, што значи да имамо простор да ни ми не будемо гори од других – каже Маџар.
То што су кеш кредити премашили стамбене објашњава тиме што су они доступни ширем кругу особа у мањим износима, па тако већи број кредита с мањим износима даје велику масу.
Дејан Вучинић, извршни директор дирекције мреже Сосијете женерал банке, каже да су камате за зајмове физичких лица пале на седам до осам одсто годишње у просеку и да грађани искоришћавају предности нижих камата.
– Различити су мотиви за задуживање. Неко сада рефинансира раније неповољније зајмове, а неко, самим тим што је нижом каматом добио и нижу месечну рату, креће у ново задуживање. Без обзира на то што су плате номинално ниске, видимо да куповна моћ грађана расте – каже овај банкар.
На питање да ли има простора да, након што је Народна банка, после дужег времена, смањила референтну камату на 3,75 одсто, и камате почну да падају, Вучинић каже да то зависи од цене зајма коју плаћају банке, као и ризика пласмана. Конкуренција међу банкама сада је велика, а од тога грађани имају користи. И Народна банка, по његовој оцени, жели да смањењем референтне камате стимулише кредитну активност.
Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, каже да су готовински и кредити за рефинансирање константно најтраженији на тржишту, јер омогућавају грађанима да једним кредитом добију новац потребан за више намена. Захваљујући дигитализацији банкарског пословања, клијенти сада за кредит могу да се пријаве путем интернета, без доласка у банку, што додатно поједностављује задуживање. И у овој банци кажу да је тражња за свим кредитима последица снижавања каматних стопа. Недавно снижавање референтне камате НБС је наставак тренда постепеног смањивања камата у свим областима кредитирања.
У Креди агрикол банци кажу да је снижење референтне камате свакако добар предуслов за повољнију понуду банака. Они имају нову понуду готовинских кредита са номиналном каматном стопом од 6,9 одсто годишње и максималним роком отплате до 84 месеца. Ниже каматне стопе имале су знатан утицај на веће интересовање клијената, тако да је банка ове године пласирала 30 одсто више готовинских кредита у поређењу са претходном годином.
У Комерцијалној банци кажу да је пад референтне камате довео до пада вредности белибора (референтна камата по којој банке једна другој позајмљују новац), што се директно одражава на смањење износа рате за динарске кредите у отплати за све клијенте који имају уговорену променљиву камату, коју чине збир шестомесечног белибора и одређеног процента.
Аутор: Ј. Рабреновић, Политика.рс
