Баскија, Шкотска, Фландрија, Јужни Тирол, Корзика, Баварска… многи региони у западној Европи већ дуго траже независност од матичних држава, или макар очијукају са том идејом. ДW доноси мали преглед.
Баскија
Тежња за независношћу Каталонаца добрим делом је последица финансијске помоћи коју Мадрид шаље управо у Баскију и у покрајину Навара са главним градом Памплоном. Баскијски национализам и баскијски језик такође су били потискивани за време Франковог режима. Баскија је економски много слабија од Каталоније, али су зато тамошњи сепаратисти много насилнији. У борби за независност од Мадрида организација ЕТА је у последњих 50 година убила преко 800 људи. Додуше, тај сепаратистички покрет се 2011. јавно одрекао насиља. На путу ка независности и даље тапкају у месту. Референдум из 2014. био је симболичан и непризнат.
Шкотска
Нигде на западу Европе није изгледало тако вероватно штампање нових географских карти као у случају Шкотске. Унија Шкотске и остатка Велике Британије траје већ добрих 300 година. Но на референдуму 2014, на који је пристао и Лондон, поборници независности су тесно изгубили. Ипак, излазак Британије из ЕУ навео је руководство у Единбургу да размотри одржавање новог референдума, можда већ 2018. Наиме, Шкоти су већински били за останак у ЕУ. Анкете ипак кажу да би исход следећег референдума о независности био сличан претходном.
Фландрија
На последњим парламентарним изборима у Белгији, као најјача странка у Фландрији показала се Нова фламанска алијанса, коју предводи Барт де Вевер. Тај политичар верује да је белгијска држава пред распадом и да би требало градити самосталну Фландрију. Сепаратизам у Белгији прилично је необичан – ако се отцепи фламански део у коме се говори варијанта холандског, држава ће изгубити преко половине становништва, али и привредне снаге. Велики проблем био би статус Брисела у коме су седишта Европске уније и НАТО. Неки већ помињу и припајање франкофоне Валоније Француској, Луксембургу, па чак и Немачкој. Али Белгијанци су до сада успевали да се држе заједно.
„Паданија“
Сецесија севера Италије има потпуно економске побуде. Наиме, тамо се налазе развијени региони Ломбардија, Пијемонт, Венеција, као и друге богате и индустријализоване области. Многи грађани у том делу земље верују да Италијани са југа живе на грбачи марљивих северњака. Такозвана „Лега Норд“ некада је тражила независну „Паданију“, област која би обухватала развијени север данашње Италије. Данас се копља ломе око захтева да у региону остане три четвртине зарађеног новца.
Јужни Тирол
И ова област је званично унутар граница Италије, али само од краја Првог светског рата. Раније је била део Аустроугарске. Након смрти Мусолинија, Јужни Тирол постепено је добијао све већу језичку и политичку економију. Становници тог региона располагали су и добрим делом новца сакупљеним од пореза и чинило се да све тече глатко. Али економска криза поново је пробудила сепаратизам. Италија је, после Грчке, друга по задужености у еврозони и муче је велике привредне тешкоће. Тиролци су имућни и не желе да се оптерећују проблемима заједничке италијанске државе. Све се гласније чује парола: Даље од Рима.
Корзика
Француске власти дуго су сузбијале аутономашке тенденције на том острву, укључујући ту и коришћење локалног језика у школама и јавном животу. Милитантне групе као што је ФЛНЦ такође су годинама покушавале да се насилно одвоје од Париза, изводећи нападе на званичнике или симболе француске државе. Тек лета 2014. покрет ФЛНЦ је саопштио да се више неће служити насиљем. Али потенцијал за сукобе остаје – када је француска влада 2000. године предложила прилично неупадљиве мере за повећање аутономије Корзике, конзервативна опозиција у тој земљи изашла је на барикаде.
Баварска
Веома мали број Баварца озбиљно мисли да је оснивање сопствене државе прави потез. А ипак, званични назив ове немачке покрајине је „Фрајштат Бајерн“, односно „Слободна држава Баварска“. Та немачка федерална јединица на југу земље вероватно би могла да се снађе и одвојено од остатка Немачка. Баварска има највећу површину од свих немачких савезних држава, у њој живи 13 милиона људи, и она има највећи привредни обрт у Немачкој. Као и у другим земљама, то богатство изазива трзавице – Баварци сматрају да превише новца одлази у заједничку касу. Додуше, има и оштријих ставова. Члан странке баварске Хришћанско-демократске уније (ЦСУ), новинар Вилфрид Шарнагел, у својој књизи „Баварска може и сама“ 2012. се залагао за излазак из СР Немачке. За сада, нема општенародног покрета који дели његове ставове.
Дојче веле
