ТЕШКО одбрањиво, “реторичка мимикрија” и покушај да се двоструким аршинима камуфлира учешће ЕУ у сецесији КиМ – овако стручњаци за међународно право и аналитичари оцењују став ЕК да се каталонски случај не може поредити са Косовом, јер Србија, за разлику од Шпаније, није чланица ЕУ.
Професор међународног права Тибор Варади сматра да аргументација коју је употребио портпарол ЕК Маргаритис Схинас није добра, јер признавање права на самоопредељење или његово непризнавање не може да важи само за чланице ЕУ или за државе ван Уније:
– Чињеница је да ситуација у Србији, после бомбардовања НАТО, није иста као данас у Шпанији, али то нису правни аргументи већ политичке околности. Такође, на КиМ није било референдума пре отцепљења.
Варади за “Новости” каже да не зна на која документа УН и међународне заједнице је Схинас могао да мисли кад је рекао да се на њих ослањао Европски савет у одређивању према Косову. Он додаје да се можда у ЕК позивају на саветодавно мишљење Међународног суда правде да сама декларација о независности Косова није супротна међународном праву, али Варади додаје да је суд тад избегао одговор да ли се одвајањем Косова крши међународно право.
И професор уставног права Ратко Марковић каже нам да аргументација која се чула из Брисела није утемељена у међународном праву:
– Чланство у УН даје много ширу заштиту од ЕУ, самим тим што гарантује територијални интегритет, суверенитет, уставни поредак… Конкретно, једнострано отцепљење Косова у директној је супротности Резолуцији 1244 СБ УН.
Ставови ЕК за политичког аналитичара Дејана Вука Станковића представљају покушај Брисела да побегне од политичке одговорности за случај Косова:
– Са друге стране, у ЕУ се плаше да право на самоопредељење које су користили грађани Каталоније не постане европска пракса. Јер, осим Каталоније постоји још низ подручја у ЕУ која врло лако и брзо могу имати ситуације као оне јуче у Барселони.
Професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић сматра да је ЕУ применила двоструке аршине:
– У случају Шпаније инсистира се на територијалној целовитости и уставном уређењу, док у случају Србије то није била политика коју је следила ЕУ. Ако штити устав и политику Шпаније, онда ЕУ треба да стане иза одлуке Мадрида да не призна Косово.
Милисављевић сматра да Србија из ове ситуације не може да извуче неку конкретну правну корист, али можемо политички да указујемо на ту недоследност и да се трудимо да остваримо наше интересе у вези са КиМ.
Новости.рс
