Због “авиона и камиона” које поседују српски политичари неопходна је провера имовине оних који су били на државним позицијама у последње две и по деценије. Такво залагање стиже од пореског стручњака, економисте Драгана Радовића, који за “Вести” каже да Србија има политичко-бирократску мафију која је до изражаја дошла нарочито у времену после петооктобарских промена и, очито одлично живи, док народ и земља све више тону у сиромаштво.

На делу је, према његовим речима, широк репертоар разних мутних радњи моћника, а најчешће су утаје пореза и прање новца. То је врло штетно за друштво, али истовремено и врло проверљиво!

– Мора да се утврди систем да актива политичара и тајкуна буде једнака њиховој пасиви, односно да знак једнакости стоји између оног што неко има у некретнинама и богатству и оног што је извор његове добити. Уколико није реч о наследству, свако ко плива у луксузу би морао да докаже како је зарадио новац који је уложио у куће, станове, базене и друге скупе ствари и да ли је плаћао порез – појашњава Радовић.

Он тврди да то уопште није тешко спровести и тако демантује приче свих власти у Србији да је провера мукотрпан и деценијски процес.

– Чиста лаж јер, рецимо, ако неко има три стана, погледа се у документацији како и када су купљени, колико је зарађивао и да ли је и колико плаћао на име пореза на доходак. Богате политичаре и естраду можете да скенирате и растурите за час, по систему “дај папире о плаћеном порезу на одређене суме које имаш или си уложио”. Уколико немаш, онда је реч о утаји пореза – појашњава овај стручњак.

Плаћање кешом, према његовим речима, увек указује на могућност сумњивог новца, нарочито уколико су у питању веће суме.

– Ако је неко платио стан вредности близу пола милиона евра на руке, а не преко рачуна, морао је и да пријави толике приходе. Ако узмемо пример да је током десет година имао зарађених, а непотрошених 50.000 евра и тако дошао до скоро пола милиона и плаћа кешом, морао је да плаћа годишње све потребне порезе – појашњава Радовић.

Коментаришући приче министара да су позајмили новац да би нешто купили, он указује да се међу осталим питањима намеће још једно: како ће неко са 1.000 евра плате да врати неколико стотина хиљада и колико му је деценија за враћање дуга потребно?

Паре перу као веш-машина

Радовић каже да извештај америчке организације Глобал Финанциал Интегритџ “Нелегални финансијски одливи из земаља у развоју” Србију са 55 милијарди опраног новца од 2000. до краја 2014. године сврстава на високо 19. место у свету.
– Те податке су морали да добију од Народне банке Србије, јер тачно зна које су паре опране, ко се овим бави, и то по фирмама и именима и презименима. На пример, ако роба није ушла, а платио си измишљене услуге, више је него јасно о чему је реч. Нажалост, све остаје тако и ништа неће да кажу грађанима – каже Радовић.

Политичари се осилили

– Све показује да се кад-тад мора донети деценијама најављивани закон о пореклу имовине који политичари очигледно избегавају да усвоје. Морају да се до краја истраже бројне пљачкашке приватизације, узимања провизија и друге прљаве шеме. За таква кривична дела не сме бити селективног хапшења у којима иза решетака завршавају само политички противници – наглашава Радовић.

Поводом изјаве Александра Вулина да је уносио по 9.000 евра у земљу, саговорник “Вести” каже да политичари често и не размишљају шта кажу и да ли је то што причају, не само тачно, већ и јесте ли логично и изводљиво.

– Онај ко је сила тако се и понаша. Сматра да му нико ништа не може, па се у таквом маниру и опходи према јавности – закључио је Радовић.

Сутра – Србија – земља нерешених афера (4): Сиротиња, а вози ламборгини

Д. Декић – Вести