Предузетник који себи исплаћује минималну зараду, у Србији за порез и доприносе даје чак 44,22 одсто укупних прихода, у Хрватској 25 одсто, у Мађарској од 25 до 35 одсто, а у Немачкој само 21,13 одсто

Високе државне дажбине један су од кључних разлога зашто привреда процењује да чак 29 одсто фирми и предузетника одлучује да послује у сивој зони.

Као главни разлог готово две трећине испитаника у истраживањима НАЛЕД-а наводи високи порез и доприносе на зараде и у складу с тим 43 одсто привредника види избегавање ових обавеза као најзаступљенији облик сиве економије.

Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, коју је урадио НАЛЕД у сарадњи са Факултетом политичких наука, показала је путем симулације упоредивих примера да предузетник који води пословне књиге и себи исплаћује минималну зараду, у Србији за порез и доприносе мора да издвоји чак 44,22 одсто укупних прихода, у Хрватској 25 одсто, у Мађарској од 25 до 35 одсто, а у Немачкој чак упола мање (21,13 одсто).

Иако се у нашој земљи предузетници доминантно опредељују да порез плаћају паушално и они су изложени високим трошковима. Власник фризерског салона годишње ће на име паушалног пореза платити од 145.000 до 250.000 динара у зависности од општине у којој послује, а власник ИТ фирме од 235.000 до готово 400.000 динара, чак и да ништа не приходују.

– У складу са препоруком НАЛЕД-а, Национални програм за сузбијање сиве економије као једну од 108 мера и активности предвиђа увођење пореског ослобођења у првој години пословања за младе и незапослене на евиденцији НСЗ. Очекујемо од Владе и Министарства финансија да спроведу ову меру до краја 2017. у складу са усвојеним планом јер уколико желимо да стимулишемо предузетништво, добровољно поштовање прописа и прелазак у легалне токове неопходно је да уведемо подстицаје у овој области – каже председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и председник УО Социјете женерал банке у Србији Горан Питић.

Подстицајне мере посебно су важне за развој предузетништва међу младима код којих је стопа незапослености на крају 2016. била 31,3 одсто и готово три пута је виша од опште стопе. У поређењу са земљама ЕУ, Србија има четврту по висини стопу незапослености младих. Још важније, самозапошљавање младих у Србији је ретка појава – само 7,8 одсто има статус послодавца или су запослени у породичној фирми, а више од 60 одсто нема жељу да покрене бизнис.