ЛУЧАНИ – Милован Миливојевић, отац младића који је у јулу ове године настрадао у експлозији у војној фабрици у Лучанима, оптужио је надлежне да прикривају околности под којима се догодила несрећа у којој су изгубљена два живота.
Његову породицу тек након 88 дана од трагедије примило је руководство фабрике „Милан Благојевић“, али уместо да добију извештај о томе како је до несреће дошло и ко је одговоран, како каже, понуђена му је нагодба у замену за прикривање низа пропуста због којих је до сада страдало неколико десетина људи. Миливојевић каже да је у Лучанима постала пракса да када неко настрада на радном месту, његовој породици се дају станови, радна места или новац у замену за одустајање од кривичног гоњења.
Паре и станови ми не требају
– Мој мртав син Миломир није на продају, нама новац и станови нису потребни, ми само тражимо да се утврде околности под којима је дошло до несреће, јер већ сада из врха фабрике провејавају гласине које би мог мртвог сина означиле као кривца. То је такође дугогодишња пракса, јер ако се кривица свали на страдале, тако је најлакше затворити случај – прича очајни отац Милован, који 31 годину ради у војној фабрици у Лучанима.
Он се добро сећа 14. јула, када се догодила несрећа.
– Био сам заједно у смени са сином, његов радни погон је од мог удаљен око 150 метара. Дошао је код мене накратко и отишао да колегама помогне око утовара буради у којима се налазио барутни отпад, што иначе није био његов посао. Убрзо је дошло до експлозије – прича Миливојевић.
Он истиче да је барутни отпад експлодирао због непоштовања бројних процедура.
– Уместо да у бурету буде 30 килограма отпада, бурад су тежила и по 70, у њима није било антистатик врећа, а у магацину, где је било прописано да отпада сме бити највише 450 килограма, у тренутку несреће га је било око тону и по.
Такође, тај отпад је мимо процедура предуго стајао у складишту, а зна се да је тада врло нестабилан. Притом, на бурету су били метални обручи који могу да варниче – објашњава отац страдалог радника, додајући да у тренутку несреће пословођа, као ни вођа смене нису били на свом радном месту.
Миливојевић истиче да у последњих 30 година за бројне инциденте којих је било нико није одговарао.
– Разне комисије које су ту долазиле радиле су свој посао, али и поред очигледних пропуста надлежних у фабрици, никада нико није смењен и није одговарао због смрти људи. На састанку с директором чули смо да је од 1992. године до данас страдало 18 радника, а запослени причају да је од почетка рада фабрике до данас страдало више од 30. Немогуће да никада нико није био крив – рекао је Миливојевић.
Курир.рс
