НА хиљаду становника Србије, по закону, долази највише четири чиновника општина и градова, иако у Европи исти посао ради готово упола мање бирократа. Како је држава најпожељнији послодавац, део општина броји много већи број административаца него што је прописано. Према проценама стручњака, у локалној самоуправи вишак је најмање пет хиљада запослених.
Пример за прекобројне администрације је Зајечар, у коме један општинар долази на око 200 грађана. Слично је и у Зрењанину где бирократску бригу о 122.700 житеља води више од 410 запослених у градској управи. Ситуација није другачија ни у Лесковцу, чија је администрација као Пентагон, у Прокупљу, али и у већини од 40 неразвијених општина.
Закон који је 2010. године лимитирао број запослених у локалној самоуправи само је делимично допринео смањењу броја радника са ташном. Посао у општини сан је већине незапослених, па је радна књижица у јавним службама већ годинама најбоља награда за политичку подршку странака на власти. То је довело до нарастања писарске машинерије, чији један чиновник, у просеку, долази на око 200 грађана.
Да су промене у чиновничком апарату неопходне сматра и градоначелник Зајечара Бошко Ничић, али и напомиње да бројке не показују праву слику стања.
– Међу наше општинске службенике убројани су запослени у позоришту, библиотеци и архиву, које Зајечар као центар региона финансира – објашњава Ничић.
НОВИХ 1.800 ЧИНОВНИКА
Број запослених у државној управи у последње четири године, упркос доношењу прописа о ограничавању броја чиновника, повећан је за 1.825 особа – показује анализа економисте Мирослава Здравковића, базирана на истраживању Републичког завода за статистику.
– Значи ли то да у трци за стандардима треба да се ослободимо свега тога? Број запослених у градској управи смањили смо за више од 80 службеника, тако да имамо мање од 190 људи.
Градови и општине у Србији замерају Влади у Београду што им редовно пребројава запослене, али и намеће нове дужности. То је случај са комуналном полицијом и различитим канцеларијама, које траже запошљавање оспособљеног кадра.
Једино решење за стварање баланса између броја становника и примереног бирократског апарата је у – отпуштању. Професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду процењује да је вишак између пет и осам хиљада запослених у локалној самоуправи.
– У Европи је правило да на 100 становника у целокупном јавном сектору ради до седам службеника – објашњава професор Арсић. – У јавом сектору у Србији вишак је око 20.000 запослених у администрацији, што не би утицало на квалитет пружања услуга.
Проблем са смањењем бирократског апарата у општинама, према Арсићевим речима, чини то што је он везан за социјални мир у овим срединама. Отпуштање прекобројних довело би до наглог пораста ионако велике незапослености, док би слање људи у пензију оптеретило пензиони систем.
– Није поштено, међутим, ни да грађани кроз порез и дажбине плаћају и хиљаде људи који раде непотребне послове – указује Арсић.
У државном сектору у Србији, без јавних предузећа, запослено је око 440.000 грађана, од чега у републичкој администрацији ради 34.000 запослених, без јавних предузећа.
Новости