НАТО је смишљено гађао нафтна, електро и хемијска постројења знајући да ће направити еколошкоу катастрофу.
Ради се о стопроцентном порасту стерилитета код мушкараца. Ради се о патолошким трудноћама.
Геноцидност НАТО бомбардовања се управо из тога састоји, да су јако добро знали шта ће урадити.
Излагање др. Данице Грујичић
Сакупила се је група озбиљних људи, стручњака различитих профила – физикохемичара, хемичара, биолога, молекуларних биолога, лекара која је организовала састанак у фебруару ове године на Хемијском факултету где смо говорили о утицају НАТО агресије, односно бомбардовања, пре свега на животну средину и здравље становништва у Савезној Републици Југпославији тада.
Родила се једна идеја, мада касно, после 18 година, да је неопходно формирати тело које ће сакупити све податке које већ постоје. Многи наши стручњаци, многи који су схватили шта ће се десити, који се разумеју у хемију, који се разумеју у загађење, бележили су, и података има маса. Не само од стране војске која је то радила, него и од стране појединачних стручњака, институција државе и сл. Значи, подаци постоје, али ти подаци нису добили пажњу какву завређују, а један део података који је имала војска је био стављен, наводно, под државну тајну. Значи, већ постоје некакви подаци и први задатак Координационог тела био би управо да се сакупе подаци о загађењу животне средине, о томе шта се дешавало људима који су расшчишћавали одређена постројења која су била бомбардована.
Шта је поента? Осиромашени уранијум је само врх леденог брега. Против Србије је вођен нуклеарни и хемијски рат. Бомбардована су постројења јако далеко од Косова. Бомбардована су нафтна и електро постројења, хемијска постројења, и то смишљено, знајући да ће направити локалну еколошку катастрофу у одређеној регији која ће се осећати деценијама. Према томе, геноцидност њиховог бомбардовања се управо из тога састоји, да су јако добро знали шта ће урадити. Погледајте само шта су бомбардовали. Узмите на пример Нафтну индустрију у Новом Саду која се налази у непосредној близини главног извора воде – на ратном острву у Новом Саду. Тоне нафтних деривата и бензина који лако пролазе кроз песак су отишли у воду. Колеге са Хемијског института у Новом Саду су се бавиле тиме и циљ овакве групе је не само да констатује стање, него да предложи мере којима се то стање може, не анулирати, него бар ублажити.
Шта је урадио НАТО? Они узму свој нуклеарни отпад и уместо да га ускладиште, ставе га у своје оружје и онда то сеју по целом свету. Ако то није геноцидно, онда стварно не знам шта је.
Шта се је дешавало са људима који су расчишћавали терене? У Врању имате осморо људи од којих је већ седморо умрло од рака, а осми је болестан од рака. Званични податак института Батут је и да је 2006. године 70% пораст броја оболелих од леукемије. Ако осиромашени уранијум није разлог тога, ја стварно не знам шта је.
Алфа честице које се катапултирају из језгра уранијума имају јако велику енергију. Оно што изазива канцерогенезу то је јонизација и тиме зрачење изазива појаву канцера.
Како се то дешава, поједностављено, када се катапултирају алфа честице из језгра осиромашеног уранијума, оне пролазе кроз ћелију, долазе до ДНК, мењају њен ланац и од нормалне ћелију праве малигну ћелију. Ако оду у полне ћелије, ви имате фалично потомство. Према томе, један од деривата осиромашеног уранијума је између осталог и полонијум 210 – знамо како је један господин у Лондону завршио. Канцерогенеза почиње са алфа честицама када се катапултирају из језгра уранијума.
Чињеница је да расте број оболелих од карцинома.
Један од задатака ове комисије треба да буде испитивање свих узрока смртности од Суботице до Врања, шта је био разлог.
И Београд је затрован. Полихлоро-бифенили су саставни део трафо-станица. Знате да је бомбардована трафо-станица на Бежанијској коси. Један литар полихлоро-бифенила загади милијарду литара воде, па ви сад видите.
Део институција је радио, а онда је одједном 2000. године престало да се ради и прича о томе. Повређена сам тиме што нико није водио рачуна о грађанима. Постојали су људи који су расчишћавали хемију у Крагујевцу, Новом Саду, Панчеву, Суботици итд. Нико им није организовао ни елементарне систематске прегледе да виде шта ће се дешавати са тим људима. Имамо ситуацију да војници који су били у зони која је гађана оружјем са осиромашеним уранијумом или хемијом. Они су праћени свега до 2003. године. ВМА и војска су остали усамљени, буквално. Ја сам присуствовала сцени, када је моја колегиница буквално заплакала јер није могла да настави испитивања. Прекинуто је 2003. године, забога, и није било новца. Сада ћемо сазнати, и јако је важно да се укључи Министарство одбране. Јако је важно да људима, мојим колегама, који су то радили једини, и остали усамљени 2000-их година, јако је важно да им пруже шансу да покажу до каквих су сазнања и испитивања дошли и да се настави.
Ово је посао који тек почиње. Ја сам убеђена, да ако се формира ово координационо тело, да ће се ту генерације стручњака смењивати, јер је врло перфидно то што су радили. Морате да схватите да постоји гомила токсичних хемијских материја које су само мало изнад дозвољене границе. Какав је њихов кумулативни ефекат, то ћемо да видимо за 20,30,50,100 година.
Ово је тек почетак једног огромног посла, а ми га морамо завршити, јер очито ове друге земље које су нас бомбардовале то не могу, а Србија треба то да започне и покаже целом свету.
