О малим и средњим предузећима у Србији као мотору развоја српске привреде се само прича, а ништа не ради, оценио је Милан Кнежевић, донедавно председник Асоцијације малих и средњих предузећа, истакавши да је и промена српског пословног амбијента, равна нули. Он је, тумачећи чињеницу да је Србија скочила четири места на листи земаља по квалитету пословања, указао да је до тог померања дошло на основу бржег издавања грађевинске дозволе, али инвеститори до те дозволе треба “мечку да роде”.
Ако би држава заиста хтела да помогне привредницима, онда према његовим речима, треба да донесе закон о занатима који једино Србија нема, да смањи не само садашњих скоро 140 намета, већ и црно тржиште преко којег се обавља скоро половина промета.
– Премијерка Ана Брнабић док је била потпредседница НАЛЕД са предузетницима је формулисала стотину проблема и решења, али је свега седам одсто решено – каже Кнежевић.
Домаћи кориснији од странаца
– После транзиције мањи број друштвених субјеката престаје да постоји, а тржиште већином узимају мала и средња предузећа која су изградила 34 објекта на 33.700 квадрата, док је општина за долазак једног инвеститора морала да изгради специфичну халу од 15.000 квадрата за 12 милиона евра – документовао је председник општине Параћин.
Да се мала и средња предузећа у локалним срединама показују као кориснија у смањењу незапослености од великих страних инвестиција, открива анализа пословања предузећа и незапослености од 2000. до 2016. Зато председник општине Параћин Саша Пауновић на примеру овог града истиче како је погрешно промовисати само велике директне стране инвестиције, а занемаривати ефекат малих домаћих послодаваца.
– У Параћин се од 2000. до 2012. слило 248 милиона евра директних страних инвестиција којима није смањена незапосленост, јер је и даље на евиденцији Националне службе за запошљавање 7.597 људи. Тим инвестицијама модернизоване су фабрике па нема потребе за радном снагом или су оне пропале – навео је Пауновић.
Катастрофална ситуација
– Сваки шести бизнис се код нас гаси, 46.000 предузећа је у блокади, а 39.000 није предало завршни рачун, док је удео сопственичког капитала са 35 одсто, најнижи у Европи – описао је Милан Кнежевић садашње стање.
Он каже да су Српска фабрика стакла, цементара Нови Поповац и штофара “Крсмановић”, имале 8.000 радника, а после транзиције 1.186, док су мала и средња предузећа од 2000. запослила 2.700 људи, што значи да се ту један гигант сместио. Према његовим речима то значи да треба променити тежиште економске политике и јачати домаћу привреду. Податак да је регистровано 337.000 привредних субјеката, од којих 99 одсто мала предузећа, изнео је председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић, оценивши да су они огроман резервоар за запошљавања.
– Неопходно је да држава смањи фискалне и парафискалне намете тим послодавцима ради извесније будућности – казао је Атанацковић.
Д. Декић – Вести
