Више од 320 радника фабрике шинских возила Гоша из Смедеревске Паланке од понедељка је на бироу. Речено им је да је стечај отворен, да се кључ ставља у фабрику и да иду на евиденцију за незапослене.
– То нема нигде, 1. новембра је поднет захтев за стечај, 16. је већ све било готово, то само потврђује да је унапред све било договорено – каже сада већ бивши председник штрајкачког одбора фабрике Милан Вујичић.
На наше питање “шта ће сада радници учинити”, каже да више нема ништа што би могло да се уради.
– Сви послови су отказани, фабрика више не ради – рекао је у најкраћем разговору који смо водили за ових седам месеци колико траје агонија радника ове фабрике. Захвалио се што смо се интересовали, писали и покушали да помогнемо.
– Шта да се ради, нисмо успели овог пута – рекао је на крају.
Колико јуче, радници су припремали тужбе и штрајк испред Владе не би ли спречили одлазак Гоше у стечај. А он је дошао напрасно, готово ниоткуда у тренутку када је држава заједно са новим власницима радницима улила нову наду да би после шест месеци штрајка у фабрици шинских возила све могло да буде у реду.
Међутим, као и свака, и ова представа је на крају добила обрт у ком су највећи губитници радници. Губитници у сваком смислу – преварила их је држава, бивши власник ЖОС Трнава и садашњи Лиснарт. Изиграни су за 400.000 до 600.000 динара колико је сваком од њих остао дужан бивши власник, али и као људи. Јер су веровали до последњег дана да Гоша може да се спаси.
Узалуд су остале све жртве, од оне коју је поднео Драган Младеновић, радник који се у кругу фабрике обесио крајем марта, али и сви остали који су чували вагоне у фабрици, потом и на железничкој станици, који су цело лето провели на шинама блокирајући пружни прелаз. Тражећи оно што им припада – 1,8 милиона евра за заостале зараде, било их је на почетку и целих 20, доприносе за четири године и здравствено осигурање. Када се Младеновић убио, власник ЖОС Трнава је брзопотезно већ прве недеље априла продао фабрику кипарској фирми Лиснарт. Остало је енигма да ли су то уопште неки нови власници или само тај исти стари под новим називом и са новим седиштем фирме. У фабрику је у неком тренутку дошао и премијер Александар Вучић и обећао решење. После два месеца штрајк је прекинут, договор је био да се радницима исплати 90.000 динара у три рате, да се остали део дуга распореди у 16 месечних рата, уплате доприноси за пензију и здравство.
Међутим, то није испоштовано до краја, те су радници већи део лета провели на пружном прелазу у центру Смедеревске Паланке. Половином септембра добили су, испоставиће се, лажну наду да ће фабрика наставити да ради. За све ово време исплаћено им је по 190.000 динара, тек трећина дуга, а уместо да настави да ради, фабрика одлази у стечај. Фирма АА консалтинг, основана пре два месеца, покреће стечај Гоше почетком новембра за цифру од 400.000 евра. За свега две недеље све је завршено.
Упркос свим ранијим најавама и причи директора Гоше Милутина Шћепановића, који нам је средином јуна рекао како је “нови власник спреман да ради, да постоје и нови послови који чекају”. Рекао је и да “оваквих радника као у Гоши нема нигде”, те да “са оваквим уговорима ми можемо да исплаћујемо наредне обавезе, али чињеница је да фабрика може да ради и да не би требало да стане због овога”.
Када смо пре неколико месеци писали по ко зна који пут о штрајку у Гоши, остало је да лебди у ваздуху питање да ли је “одлазећи” власник ЖОС Трнаве из Словачке почетком априла био озбиљан када је поручио тамошњим медијима како “једва чека да се реши Гоше”, те како је та фабрика за стечај. Сада смо добили одговор.
Пише: Љ. Буквић, данас.рс
