Река Сава препуна је антибиотика из хрватске фармацеутске индустрије, открили су стручњаци с хрватског Института Руђер Бошковић и упозорили да то може изазвати катастрофалне последице – помор рибе и угрожавање здравља људи дуж целог слива реке, који се завршава у Србији.
Хрватски стручњаци на челу са др сц. Николином Удиковић Колић тврде да се у Саву испуштају високе концентрације макролидних антибиотика, што директно утиче на повећану количину бактерија у реци које су отпорне на антибиотике.
Нема загађења?
Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, тврди да су анализе воде из Саве узете на улазу у Србију показале да нема повећане концентрације антибиотика.
– Што се тиче реке Саве, на улазном профилу из Хрватске ради се редован мониторинг и нису детектована никаква одступања од уобичајених вредности. Ако се то појави, Агенција ће о томе обавестити надлежно министарство и друге институције. У акцидентим ситуацијама делујемо на основу захтева водне инспекције.
– Узорци отпадних вода насталих из производње показали су присутност макролидних антибиотика у од 100 до 1.000 пута већим концентрацијама него у комуналним отпадним водама. Повећаним уносом антибиотика у животну средину ремети се природна равнотежа, будући да антибиотици утичу на развој резистенције међу бактеријама, укључујући и људске патогене, што представља и ризик за здравље људи – преноси Нови лист наводе стручњака из Института Руђер Бошковић.
Злата Жувела, фармацеут у пензији, истиче за Курир да уколико су тачни наводи хрватских стручњака, онда нам Сава из Хрватске доноси еколошку катастрофу.
– То је поражавајуће ако је истина. Антибиотици у неконтролисаним количинама стварају резистентност и то је еколошка катастрофа. Невероватно је јер су стандарди за производњу лекова изузетно ригидни и фабрика која се оглуши о њих се аутоматски затвара. То би довело до великог помора рибе, биљног и животињског света, и свакако би се одразило на здравље људи. Људи би узимали воду у којој се налазе распаднути делови антибиотика, што би утицало на функцију дигестивног тракта и на резистенцију на антибиотике – каже Жувела.
Др Бисерка Обрадовић из Дома здравља Стари град истиче да претеран унос антибиотика у организам ствара резистенцију, па се и због најједноставније инфекције пацијенти морају слати на болничко лечење.
– Последице су теже и лечење компликованије јер пацијенте морамо слати у болницу – каже Обрадовићева и додаје да то отежава и поскупљује лечење.
Вестионлине, курир.рс