Једна од обмана којима је дует Тадић-Јеремић, ојачан превртљивим Дачићем, отворено замајаво грађане Србије, у политички веома деликатном тренутку, била је бесмисленост изражена памтљивим слоганом “И Европа и Косово”. Људима се слоган свидео и за то су гласали, упркос томе што је и тада, као и сада, било јасно да се ради о nonsens-у.

У тренутку када се у Србији, самовољом једног човека, наводно води некакав “унутрашњи дијалог” о Косову, ова врста размишљања поново се сервира јавности, али у свом мутираном облику, који подразумева да се има уважити “реалност”. То је видљиво у Вучићевом бедном слогану да је ЕУ стратешки циљ, а да по питању Косова “треба да дамо најмање што морамо и изгубимо најмање што можемо”, изреченом на недавном Главном одбору СНС-а, који попут папагаја понављају сви његово коалициони партнери.

Тако је Ивица Дачић, уочи седнице Председништва СПС-а, изјавио да су “чланство у ЕУ али и праведно решење питања Косова и Метохије, стратешки циљеви Србије”.(1) Наравно, нико не зна, понајмање он сам, шта је то “праведно решење”. Нити, како оно може бити праведно, ако је изнуђено?

Но, од Дачића смо и навикли да увек говори оно што му одговара или оно што у датом тренутку неко жели да чује, па његово враћање варијанти слогана који је већ давно подржао, улазећи са Тадићем у коалицију “историјског помирења”, тешко да икога може изненадити.

Али, ових дана, огласио се и дични правник за све режиме, од Титовог, преко Милошевићевог, па све до овог Вучићевог. Владан Кутлешић. Професор. Десна рука власника и ректора Миће Мегатренда, штавише његов заменик на универзитету за који су сами његови студенти говорили да се “може пасти једино на степеницама”. Наравно, ако имаш паре. Или дуге ноге. После избијања низа афера на овом руглу српског образовног система и смене у пакету са шефом му Мићом, Кутлешић се вероватно осећао нешто обавезним садашњем режиму, па се по потреби опет прихватио Косова. Кажем опет, јер сећамо се да је својевремено био једна од Милошевићевих узданица по том питању.

Но, времена се мењају, па и ставови. И баш као и Вучић који је заспао као националиста, а пробудио се као европејац и професор Кутлешић је од заговорника Косова у Србији мутирао у предлагача Косова ван Србије. И тако је привукао Вучићеву пажњу толико да је предлог јавно похвалио као интересантан. Ево тог предлога, названог “реална унија независних држава”.

“Мој предлог претпоставља да Србија призна Косово као независну државу, али би оно остало институционално у вези са Србијом. То би била царинска унија, која би имала јединствено тржиште и јединствену монетарну политику“(2), објаснио је Кутлешић за Блиц. Занимљиво.

Његов предлог, даље, предвиђа и политичку и територијалну аутономију за Србе на северу Косова, којих је тамо око 100.000, док би Срби који живе јужно од Ибра добили персоналну аутономију (културну, језичку, информативну). Хм, да, персонална аутономија! Само, шта то оно беше?

Имовина Српске православне цркве и српски средњовековни споменици добили би, по његовом решењу, функционалну аутономију, односно њима би управљао српски Републички завод за заштиту споменика културе или орган на Косову и Метохији којег би плаћала Србија. Зашто не Црква? И шта је то функционална аутономија?

А како тек протумачити део предлога у коме Кутлешић објашњава да би “Косово добило и столицу у Уједињеним нацијама, али да би Србија направила обавезујући споразум да у међународним организацијама не би могли да гласају једни против других”(3). А како да утврде како да гласају?!

Морам признати да одавно нисам на једном месту прочитао толико бесмислености и међусобно супростављених глупости. И политички и правно. Саткана од обећавајућих термина попут “персонална аутономија”, “функционална аутономија”, “царинска унија” итд. ова политичка шарена лажа као да је писана на јахти Мегатренд Миће за време олује и нема никакве додире са стварнашћу, осим да нас завара да је могуће и признати Косово и на њему сачувати државне и националне интересе.

Пазите, “реална унија независних држава”! Може ли, уопште, постојати нереална? Признате државу а онда са њом правите царинску унију и усаглашавате јединствену монетарну политику. Како, којим механизмима? Дате јој столицу у УН, а не дозволите јој да гласа како жели, нити ви можете гласати како бисте хтели. На шта то личи? А тек термин “персонална аутономија” у селу где има 2 српске и 50 албанских кућа. Леле. Па, “функционална”? У туђој држави Ваш завод за заштиту споменика нечим управља? Или Шиптари управљају, а ми плаћамо! На страну то што ни смедеревску тврђаву тај Завод не може да санира ево две деценије.

Но, без обзира на све несувислости које немају везе са реалношћу Вучићу се предлог допао. Врло.

„Изненађен сам оним што је говорио. Да смо имали те памети пре 10, 15 или 20 година, можда би неке ствари биле другачије“(4), јавно је Вучић похвалио Кутлешића.

Не знам за памет, али Кутлешића смо имали. И пре 20 година, као и сада! Па што такав предлог није предложио Милошевићу?

Можда тада није био толико паметан. Или, можда, није смео. Умели су тада, радикали, са Шешељем и Вучићем на челу, а Николићем мало позади, на студенте и пиштољ да потегну…

Али, времена се мењају. А сви знамо да памет, понекад, уме да дође с годинама. И Енглезима…

Драган МИЛАШИНОВИЋ – Фонд стратешке културе

_____________________________________