“Биће великих хапшења до краја године!”, изјављује председник Србије, пред оним аудиторијем (ГО СНС) у којем се налазе на десетине оних који би одавно, да је закона и правде, били с оне стране браве. Овакав наступ Великог Вође показује да је његов тим за пропаганду остао без идеје на који начин подићи рејтинг лидеру СНС-а и председнику државе, који из дана у дан рапидно пада. Да ли то је то покушај да још једна метода Ким Џонг Уна нађе своју практичну примену и у Србији?
Наравно, није први пут да Александар Вучић потеже “борбу против криминала”, као показатељ или мерило “демократских” вредности српског друштва. Само, овде постоји један мали проблем, који се сада тешко може разумети, чак и у смислу оне малецне демократске традиције, која је, евентуално, још преостала на српској политичкој позорници. А тај проблем је у томе, што нигде у нормалном свету председник државе не најављује “велика хапшења”, јер би то било схваћено као недопустиво мешање у рад државних органа – тужилаштва и судства.
Оваквим иступом председник државе очигледно ставља клипове у поглавље 23, које је једно од кључних у преговорима о приступању Републике Србије Европској унији. Нормално би било да онај, ко се залаже за некакве “европске вредности” и основна цивилизацијска достигнућа (посебно као правник по образовању), никако себи не би смео себи допустити да направи такав један “гаф”, који аутоматски срозава (руши) сваку даљу причу о “напретку” на путу у ЕУ, барем у делу приступних преговора који се тичу основних права и реформе правосуђа.
Шта онда показује овакав “неувиђаван” потез председника Србије? Да ли је то Вучић то рекао у заносу, обузет великом жељом да што пре Србија раскрсти са огромним криминалом, који је ушао у све поре друштва, од Владе Србије, преко полиције и правосуђа, до појединих служби унутар општинских управа? Или је у питању унапред планирана изјава? Ако је реч о овом другом, тада је јасно да власти Србије уопште не маре за то када ће и да ли ће уопште Србија бити икада примљена у Европску унију.
И не само да српска политичка врхушка не бере бригу о “безалтернативном” путу, него то нимало не занима ни Европску унију. А зашто исход преговора о приступу Србије ЕУ баш никога не занима? Једноставно, ако би Србија била примљена у ЕУ, тада би светске корпорације, ММФ, Светска банка и слични, изгубили најважнији и најмоћнији мамац за хватање и дељење окованих жеља и продавања магле. Наиме, чиме да се народ у Србији држи на узди, ако не неком понудом бољег живота у будућности. Ето, само да стигнемо тамо и тамо – и све ће бити далеко лакше и далеко боље.
С друге стране, уколико би Србија, неким чудом, заиста ушла у чланство Европске уније, слична празна прича о борби против криминала (великим хапшењима) не би могла да буде тако растегљива и на све применљива као данас. О томе сигурно не би могао да говори председник државе само у сврху самопромоције. Иако корупције и криминала има и у Европској унији, тамошњи медији и правосуђе су ипак довољно моћни да стопу криминала држе на подношљивом нивоу. Унутар ЕУ би српски криминал толико одскакао од оног тамо уобичајеног, да би се морало с таквим незаконитим понашањем, где су умешани и људи из државног врха, истог часа раскрстити.
Овако свима добро, ЕУ јер има свог човека, који је спреман да без размишљања испуни сваки, па и најлуђи захтев његових западних пријатеља. Уосталом, Александар Вучић је њихов избор и један је од главних адута у мешању карата на овом делу Балкана. Школовали су га дуго, да би га се сада тек тако лако могли да одрекну. Потребан им је још, барем, до пролећа идуће године, до оног часа када ће одрадити свој последњи задатак – избрисати Косово и Метохију из Устава Србије и признати независност натовско-шиптарске парадржаве Косово.
Опет, са своје стране, тешко је претпоставити да Вучић није свестан да ће, након одрађивања главног задатка због којег пре неколико година и био инсталиран на чело Србије, постати баласт и бити одбачен као неко ко је злоупотребио свој положај и ко је дубоко уплетен коруптивне и криминалне активности. Ако то зна, максимално ће се трудити да спутава и једно и друго: како испуњавање стандарда у преговорима за пријем у ЕУ, тако и агенду и темпо признања парадржаве Косова.
Покушај да организује ванредне парламентарне изборе, пропао је у часу када је мислио да је то готова ствар. Наредба ЕУ била је јасна – и он није имао избора. На Главном одбору СНС-а сви су били изненађени наглим обртом и неочекиваним мењањем његове воље. А колико је председнику Србије важно да организује ванредне парламентарне изборе и тако, за неколико месеци, одложи ону обавезу коју има по питању Косова и Метохије, показује и неконтролисана (хистерична) рекција Александра Вулина, који сада тражи од Вође да овај још једном размисли и промени своју одлуку и закаже ванредне парламентарне изборе. У ствари, Вулин не апелује толико на Вучића, колико покушава да убеди ЕУ, да дозволе ванредне изборе у Србији.
Наравно, јасно је да Вулин покушава да препадне Запад и приволи га да пристане на организовање ванредних парламентарних избора, јер постоји “озбиљна опасност”, да би сву причу око признавања парадржаве Косова и мењања преамбуле Устава, могли да покваре посланици Двери, који су тренутно парламентарна странка. Након нових избора, обећавају СНС и њени сателити, Двери неће прећи цензус, а тиме ће пут ка избацивању Косова и Метохије из Устава и признавању натовско-шиптарског Косова бити потпуно отворен – никога неће бити ко ће се таквом велеиздајничком чину противити.
Д. Гостељски / Корени
