ДИПЛОМЕ око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним универзитетима доведене су у питање, што баца сенку и на дипломе студената које су оцењивали, као и квалитет студијских програма на којима предају. Разлог за то је, кажу, одлука Комисије за акредитацију (КАПК) да тражи документацију која никада у процесу акредитације није тражена, нити је могуће да је обезбеде, јер се од њих захтева нешто што пре “Болоње”, када су завршили студије, није ни било предвиђено законом. У КАПК, ипак, кажу да се све ради у складу са законом.
Међу оштећенима су предавачи “Сингидунума”, “Мегатренда”, “Унион Никола Тесла”, високих струковних школа… Они тврде да спорна документација недостаје и великом броју државних факултета.
Проблем је, кажу, настао када је у поступку реакредитације КАПК одлучио да докторима наука запосленим на факултетима и високим школама тражи план и програм докторских студија. Не могу да га доставе, тврде оштећени, сви они који су докторирали пре “Болоње”, јер тада нису ни постојале докторске студије, већ се са магистратуре директно ишло на докторат. Писао се само рад, а нису се полагали испити.
– Други основ по коме смо оштећени је што нам, за потврду доктората, траже дозволу факултета на коме смо докторирали за извођење магистарских студија. По тадашњем закону таква дозвола није била неопходна и нико је до сада није тражио – жале се оштећени. – Невероватно је да се после 12 година неко сетио да нам “фали један папир”. Већ су наше установе акредитоване са истом документацијом, наше дипломе потврђене као валидне, а сада ретроактивно неко каже да оно што је вредело до сада више не важи. Последице оваквог поступања могу бити несагледиве.
У решавање проблема укључило се и Министарство просвете, које каже да је затражило мишљење и Националног савета за високо образовање, али и међународних институција.
– Потребно је утврдити на основу којих критеријума је комисија за акредитацију дошла на идеју о преиспитивању валидности диплома запослених у високошколским установама – каже, за “Новости”, др Ана Ланговић Милићевић, државни секретар у Министарству просвете.
У Комисији за акредитацију и проверу квалитета кажу да је све урађено по закону, те да су утврдили да постоје приватни факултети који већ 20 година незаконито издају докторске дипломе. Тврде да није реч о свим приватним универзитетима већ о само неколико факултета и далеко мањем броју наставника.
– Раније су КАПК оптуживали да само броји столице и мери квадрате, сада тим критичарима не одговара што се КАПК бави суштинским питањем квалитета – каже, за “Новости”, проф. др Мирољуб Миливојчевић, члан КАПК. – Те дипломе су неважеће, јер су их издале установе које никад нису добиле решење о утврђивању испуњености услова за обављање делатности магистарских или докторских студија. То је у старим законима у универзитету било оно што је акредитација у новом.
Решење за ове људе је, објашњава проф. Миливојчевић, да као магистри наука упишу трећу годину докторских студија на установама које су за то акредитоване и докторирају у складу са постојећим законом.
ИНСПЕКЦИЈА ЋУТАЛА
– ПОСАО просветне инспекције је да проверава да ли високошколске установе испуњавају све потребне услове на основу којих су акредитоване – кажу оштећени професори. – Инспекција Министарства просвете годинама није реаговала, а њихово ћутање може да се посматра као знак одобравања. За 12 година ни у једној од ових установа нису утврдили неки проблем са дипломама које се сада оспоравају.
И. МИЋЕВИЋ, Новости.рс
Pre neki dan je objavljen problem 2000 doktorata i status nastavnika na univerzitetima biće rešen kao što je rešen problem sa doktoratima plagijatima Šapića, Malog, Stefanovića, Tabakovićke, Tončeva itd iza kojih stoje visoke političke ličnosti, tj. država. Sada se najavljuje pravna ekspertiza samo nad 100 doktorskih diploma. Kako stvari stoje od fundamenta razvoja zemlje jedan od važnih uticaja imalo je i obrozavanje od srednješkolskog do univerzitetskog. Najavljivani problemi sa kupovinom diploma i plagijatima doktorata znanih i neznanih dovešće do pada kvaliteta stručnih kadrova, ako već nije. Rešiće se po principu “… trla baba lan da joj prođe dan…”.