Србија се према висини просечне плате сврстала у 10 најгорих на европском континенту. Ова трагична статистика се надовезала на ону од пре пола године која је показала да су у Србији просечне плате мање него у две трећине афричких земаља.
Украјински стручњаци су као критеријум користили висину плате после плаћених пореза и доприноса, и отворено признали да је најгоре у њиховој држави с просечном платом од 190 евра, а такмичење у сиромаштву наставља се до Србије на 10. месту.
Србија се у економском развоју креће брзином пужа, па јој, према речима економисте Александра Стевановића, у будућности прети да је претрче Грузија и комшијске земље с којима је на истој листи.
– Грузија се брзо развија, а ми споро. Зато су нас већ прескочиле и БиХ и Црна Гора. Сада смо у равни с Македонијом и Албанијом, али ако овако наставимо, заостајаћемо за суседима и неким евроазијским земљама – оценио је Стевановић.
Његове тврдње не чуде, ако се зна да су просечне нето зараде 2016. године у 21 афричкој земљи биле више него у Србији.
За неверицу је да су веће просечне плате имале чак и земље у којима бесне сукоби, попут Либије. У тој земљи, Анголи, Замбији, Лесоту, Јужноафричкој Републици и Малавију, плате су чак четири пута веће од српских.
Стевановић каже да је за привредни раст потребан бизнис, а да се српска влада понаша као рачуновођа, уместо да створи добар пословни амбијент.
– Овим темпом ће садашњи просек српске плате тек за 20 година порасти на 440 евра. Председник Александар Вучић обећавао је да ће српске плате досећи 500 евра, али с обзиром на начин на који води земљу, за то ће бити потребно да он победи на још много избора – ироничан је Стевановић.
Швајцарци најбогатији
Према подацима Украјинског аналитичког центра, највиша примања су у Швајцарској где је просечна плата 4.421 евро, односно 11,2 пута већа него у Србији. За Швајцарском по стандарду следе Исланд с просечном платом 3.440 и Норвешка са 3.405 евра.
Власт уштедела на радницима
Плате у Србији су два пута мање него у Хрватској, а два и по пута ниже него у Словенији. Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката указује и да је српска просечна плата за 100 евра мања од црногорске.
– Код нас има само милиметарских помака. Закон о умањењу плата из 2014. још је на снази. Када се најави повишица, због овог закона се умањи нето зарада и повећање не буде онолико колико је обећано – указује наш саговорник.
Просечни месечни приходи српског домаћинства у новцу и натури 2016. били су 59.624 динара (око 490 евра), навео је Републички завод за статистику коме опозиција често приписује лажирање података.
Млади и бедни
Према подацима Републичког завода за статистику, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у прошлој години је износила 38,7 одсто. Најизложенији сиромаштву су млади од 18 до 24 године, скоро трећина њих и млађи од 18 година 30,2 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су 60.720 динара, па је породици недостајало десетак евра да преживи месец. Цветановић указује да је разлика у дохотку и расходу у многим породицама већа од тог просека.
Најмање просечне плате:
Украјина 190
Молдавија 216
Азербејџан 232
Јерменија 251
Грузија 293
Белорусија 320
Казахстан 346
Албанија 347
Македонија 379
Србија 396
* Зараде су изражене у еврима
– Статистиком државне институције могу да калкулишу како им одговара. Наши људи приме мало, па онда раде два и три посла да би преживели. Сналазе су улазећи у сиву зону економије коју држава не сузбија повећањем плата.
Са смањењем плата, власт је уштедела годишње на радницима 400 милиона евра, а приватни послодавци су то искористили да укалкулишу мале плате – прича Цветановић.
Он истиче и да је српска просечна плата у новембру била мања 2,5 одсто у односу на октобар.
Као посебан проблем наводи да 70.000 до 100.000 људи ради по уговору, на одређено.
– Српски стандард је скоро на дну европске лествице. То потврђује и ЕУ која има пуно примедби што су у Србији европски стандарди на ниском нивоу, а социјални дијалог није дефинисан, па ће бити проблема за преговарачко поглавље 19 у приступним преговорима са ЕУ – каже Цветановић.
Земље бедних зарада
Украјински аналитички центар дао је податке о зарадама, али не и о куповној моћи, што би било још горе по Србију. Наиме, у неколико земаља с листе због нижих цена потребно је мање новца за потрошачку корпу, јефтиније су и комуналне услуге, а мања је и незапосленост.
Тако су у Украјини цене основних производа (храна одећа) ниже за до 30 одсто, а за стан од 70 квадрата потребно је издвојити за комуналне услуге свега педесетак евра. Тако је вредност украјинске просечне плате на нивоу од око 300 евра у Србији.
У то треба укључити да у Украјини нема пореза на некретнине, осим за велике објекте, да су књиге и ручак за основце у школи практично бесплатни, као и вртићи, али и још неке погодности заостале из совјетског времена. Када се све то узме у обзир, Србија се по стандарду грађана значајно приближава овој земљи под влашћу тајкуна, обухваћеној грађанским ратом и губитком индустријских територија и најгоре рангираној на листи.
По истим мерилима, плате у Белорусији или Казахстану, на пример, обезбеђују значајно бољи живот него у Србији.
Обећање, бирачу радовање
Председник Србије Александар Вучић још по доласку СНС-а на власт обећавао је грађанима да ће живети боље. Тако је 2012. бољи живот најавио већ за наредну годину, а онда га одложио за годину дана, па за две…
Стиже нам 2018. година, а бољи живот је остао само наслов популарне серије која се стално репризира. У последње време председник је учестао с обећањима, а до тада старији грађани бирају између хране и лека, а млађи између школских књига и одеће за децу, ко их има.
* Јануар 2016. (уочи парламентарних избора)
“Очекујем да просечна плата у Србији 2017. године буде 500 евра”.
* Април 2017. (уочи председничких избора)
“До краја ове године просечна биће плата 440 евра. Уколико се настави привредни раст досадашњим темпом (најнижим у региону), просечна плата у Србији биће 500 евра до 2018. године.
* Јул 2017. (у ишчекивању локалних избора у Београду).)
“Биће повећаване плате, стално, биће повећаване пензије. Дакле, ове године ће бити значајно повећање плата и значајније повећање пензија него што је било претходних година, односно смањење умањења за оне којима је смањивано… Просечна плата до краја идуће године достићи ће скоро 500 евра”.
* Септембар 2017. (још ближе београдским изборима)
“Грађани ће бити задовољни, ове године им следи значајно, значајно повећање и плата и пензија.” У исто време обећао је и просветним радницима: “Имаћете веома брзо сви, не велике и не довољне, али свакако веће плате него икада.”
Скромна машта
Чак и тренутна просечна плата мања од 400 евра за многе је само машта. Око 300.000 људи у Србији ради за минималац од око 200 евра, а 600.000 је у опасности од сиромаштва, што значи да приходују мање од тога. Незапосленост се смањила углавном захваљујући масовном бекству становништва на запад (око 250.000 људи за пет година).
Д. Декић – Вести
LAŽIMA KRATKE NOGE, BAJKOLAŽIMA I HVALOSPEVIMA KO JOŠ VERUJE?!
Za vreme vladavine SNS sa koalicijom čulo se od neverovatnog do bajkovitog, stvarno je malo drugačije i pitanje je da li može da razume obični slušalac. Deo toga se navodi u nastvku teksta:
Hvalospevi:
1. Vučić tvrdi da je udeo javnog duga u BDP bio 76.5 %, kada je postao premijer, 27. aprila 2014. godine, pošto zvanični podaci Uprave za javni dug pokazuju da je na kraju aprila 2014. godine, javni dug Srbije iznosio 62,7% BDP. Dalje, poslednji podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija pokazuju da je udeo javnog duga u BDP na kraju oktobra 2017. godine iznosio 64.9%, a ne kako tvrdi Vučić 62.4% , nema potrebe da nas laže.
2. Na Duing biznis listi Svetske banke kada je koalicija SNS-SPS došla na vlast, Srbija bila na 86. mestu, a sada smo došli do 43. mesta. Međuvremenu je promenjena metodologija obračuna pa je 2014. umesto 91. mesto Srbiji je automatski pripalo 68. Tako da umesto napredovanje za 50 mesta (kako tvrdi Vučić), mi smo napredovali za 25 mesta.
3. Zadnjih tri godina vladanja, Vučić kao da nije na zemlji, povećava plate i penzije do nivoa ikada većih. Postavljaju pitanje konzumenti da li autor zna šta je rekao ili ga izlagali?
4. Učićemo u EU do 2020. godine.
5. Stopa nezaposlenost u 2018. pada ispod 10%, tvrdi premijer(ka), a kada je SNS zavladao sudbinom u zemlji bila je sopa nezaposlenosti u Srbiji 25,5%.
Stvarnost:
1.BDP Srbije po glavi stanovnika na kraju 2016. godine iznosio je 4.900 evra, dok je prosek 28 zemalja EU bio 29.100 evra po glavi stanovnika, skoro šest puta više. Dok smo mi upadali iz recesije u recesiju, Nemačka je zabeležila kumulativni rast po glavi stanovnika od 20 %, Austrija 14,4 o%, Francuska 7,4 % , Rumunaja 25 %, Bugarska 36 %. Recimo i Albanija je sa 19 % trostruko veći rast BDP po stanovniku od Srbije (2,7%) u ovom periodu.
2. Srbija je na dnu Evrope, najgori ekonomski rast u istoriji, između 2014. i 2016. godine srpska ekonomija je porasla 1,66 %. Poređenja radi, Hrvatska je porasla 4,1 %, BiH 6,79, Crna Gora 7,73, Albanija 8,02, Kosovo 9,16 %, a Makedonija 10,2, Rumunija sa 12,26 %!
3. Uprkos obećanjima vlasti da će građani Srbije već od 2017. godine živeti mnogo bolje, statistika pokazuje da čak 4,6 miliona Srba, odnosno oko dve trećine njih, jedva sastavlja kraj s krajem! Stopa siromaštva u Srbiji iznosi poražavajućih 25,5 odsto (ako imaju troše 2$ dnevno za hranu), a oko 2,5 miliona Srba živi s mesečnim prihodima ispod 15.000 dinara.
4. Prosečna plata krajem 2016. godine u Sloveniji je bila 1.020,40 evra, Hrvatskoj 749,70 evra, Crnoj Gori 503 evra, Bosni i Hercegovini 428 evra, Srbiji 369,70 evra, a Makedoniji svega 363,50 evra. Od plate u Srbiji na kraju 2017. god hvaljenih prosek plata 500 evra neće biti ništa (ostaće oko 400 evra).
5. Prema indeksu korupcije za 2016. godinu, 69 posto država, od ukupno 176 njih obuhvaćenih istraživanjem, nalazi se ispod indeksa 50, na lestvici od 0 (visoko korumpirane) do 100 (države bez korupcije), Srbija sa indeksom 42 zauzima 72. poziciju na listi. Ona već godinama ostvaruje sve lošiji skor na ovoj listi. Bolje od Srbije su rangirane mnoge države iz regiona.
6. Srbija je na 134. mestu po kapacitetu da zadrži kvalitetne kadrove i na 132. mestu da privuče talente, od 137 zemalja.
7. Srbija ima najniži ekonomski rast i razvoj u prošle četiri godine – do 2016. u regionu. Prosek regiona za četiri godine, do 2016, jeste 10,3 %, u tom periodu Srbija raste 4,3%, a imate šampiona Rumuniju koja raste preko 16, Mađarsku koja raste 11, Bugarsku isto 11, Albaniju koja raste 13,3%.
8. Za sada se crtaju šeme i putanje da Srbija uđe u EU do 2025. godine, sa zadrškom. Većina putnika za EU smatra da mi nećemo nikada ući u toj maštovnoj tvorevini, jer je Kosovo jagoda u grlu, a odnose sa Rusijom je već kost u grlu.
9. Preko dvesta hiljada najsposobnijih i najstručnijih građana su otišli preko grane, a ko će da održava tolike fabrike i ko će lečiti sve starije i starije stanovništvo zemlje?
10. Broj ljudi koji odlaze iz Srbije stalno raste i više je nego udvostručen od 2007. godine do 2014. godine, kada je iz Srbije otišlo rekordnih 58.000 ljudi. Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine, prema objavljenim podacima, iselilo oko 300.000 ljudi. Sve ovo i te kako utiče na smanjenje broja nezaposlenih.