Србија је, отварањем Поглавља 30 у преговорима са Европском унијом, отворила врата генетски модификованим организмима, тврди стручно јавно мњење, подсећајући да је услов за затварање тог одељка улазак у Светску трговинску организацију која намеће промет ГМО.
Зелена странка организовала је у Београду протест и поручила да ће тражити да се грађани изјасне на референдуму, уколико се дозволи узгајање и промет генетски модификованих култура на српском тржишту.
Лидер ЗС Горан Чабради намерава да, после 45-дневне кампање ове странке у 31 граду, у парламенту издејствује забрану ГМО.
– Циљ нам је да скренемо пажњу властима да грађани нису за ГМО и да Србија мора да остане безбедна, а после кампање предаћемо Декларацију против ГМО у парламенту, којом ћемо захтевати забрану гајења и потпуну примену постојећих закона којима се ГМО забрањује у Србији. Евентуално разматрање њеног легализовања мора се спровести уз референдум – каже Чабради за “Вести”, истичући да власт треба да подржи и подстакне органску и традиционалну пољопривреду, а не да отвара простор за увођење ГМО.
Србија је, како открива за наш лист Бранислав Гулан, члан Академског одбора за село САНУ, могла пре десет година да се провуче без ГМО, али данас уколико хоће у ЕУ, то неће моћи да избегне.
Ни на пола пута
Уз два новоотворена поглавља, Србија је у приступним преговорима са Европском унијом отворила 12 од 35 преговарачких поглавља. До сада је Београд, свега два привремено затворио, а бриселски званичници не пропуштају прилику да упозоре српску власт да у фокусу мора да буде нормализација односа са Косовом и владавина права.
– Привредна комора Србије је предлагала да цела наша територија буде проглашена подручјем без генетски модификованих организама, али је тадашња министарка Ивана Дулић-Марковић то одбила и шанса је пропуштена. Сада нас нико више ништа не пита и не можемо да бирамо шта ћемо, већ ако хоћемо у ЕУ, морамо да прихватамо оно што се од нас тражи, јер у супротном остадосмо ван те заједнице – објаснио је Гулан.
Иначе, Поглавље 30, како је истакла министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, до тренутка чланства у ЕУ носи бројне обавезе и поменуто чланство у СТО, а то, према њеним речима, подразумева процес усклађивања од неколико година. Од министарке је нешто директнији био министар трговине Расим Љајић који је и раније истицао да се није десило да нека земља постане чланица ЕУ, а да претходно није ушла у СТО.
– Постоје два критеријума за затварање Поглавља 30. Чланство Србије у СТО је први, а други да Србија достави акционе планове о томе шта држава треба да усвоји од правних тековина ЕУ везаних за ово поглавље и рокове у којима ће то урадити – појаснио је Љајић.
(Не)слободна трговина
Економски односи са иностранством подразумевају да Србија у потпуности усклади економску политику са Европском унијом. То значи да ће затварањем Поглавља 30 морати, не само да се одрекне бесцаринског трговинског споразума с Русијом, већ и да Москви уведе санкције. Србија, иначе, има и више закључених повољних билатералних економских споразума са земљама региона ЦЕФТА, али и евроазијским државама. Србија, поред тога, има споразуме са Белорусијом, Турском и Казахстаном.
Најављује се и да би врло скоро требало да почну и договори са Евроазијском унијом која обухвата тржиште од 200 милиона људи, али као кост у грлу стоји услов да ће затварањем Поглавља 30 и даље бити отворен само уговор са ЕУ.
Д. Декић – Вести
