Дрино водо, жубора ти твога, немој бити међа рода мога. Дрино водо завичајна реко, зажубори јаче ја сам ти далеко. Зажубори, разведри ми лице да не носим име избјеглице. Дрино водо, што се криво кунеш да на тебе нигде брода нема? Планина Тара и река Дрина. … Панчићева Оморика је феномен, реликт и ендем Балканског полуострва, један од симбола планине Таре, па и читаве Србије. Шта ће остати од свих тих лепота, биљног и животињског света, ако се све то поклони Американцима, Немцима и осталим са демократског Запада
Пројекти, “значајни” за “стабилност” привредног развоја РС
- Горњи ток
Уговор, који дефинише коришћење хидроенергетског потенцијала горњег слива реке Дрине, је у односу, 60% у корист немачке фирме РWЕ, а 40%, наводно, остало би Електропривреди РС. Реч је о изградњи четири хидроелектране, Бук Бијела, Фоча, Сутјеска иПаунци, а пројекти су укупне инсталисане снаге 260 мегавата, укупне годишње производње од 760 MWh, чија вредност око 460 милиона евра”, рекао је за Политику министар индустрије, енергетике и рударства РС, Жељко Ковачевић. Добро осмишљено, али су можда млађани Немци заборавили како су њихови преци тамо – на Сутјесци – већ једном дебело страдали, да не кажем…
- Средњи ток
Пројектанти који су презентовали техничко рјешење, хидроелектрана, унапређењу животног стандарда локалног становништва и путне инфраструктуре, истакли су, да су планирани хидроенергетски објекти на подручју средњег тока ријеке Дрине економски оправдани објекти, јер би обезбиједили значајну стабилност електроенергетског система РС. Знам, рећи ћете, па и ми знамо да је Панчић обишао целу Тару планину, тражећи ретке биљке; па нећемо се ваљда и ми пентрати горе – пустимо то странцима, они то чувају по еуропским стандардима – исеку шуму, тако да нема заразе.
- Доњи ток
Потпредседник Владе Републике Српске, Јасмин Комић и извршни директор америчке компаније Њу џенерејшн пауер Чиринџив Катурија потписали су данас споразум о сарадњи у истраживању хидропотенцијала доњег тока ријеке Дрине и реализацији изградње четири хидроелектране укупне вредности око 1,3 милијарде евра. Риба нам неће ни требати тада, јер је и риболов забрањен у ЕУ – привилегија глобалиста.
Изгледа, Дрине неће више бити или неће тећи куда је текла, а камо ли да не “буде међа рода мога”? А, и ако је буде, биће туђа – од Шћепан поља до ушћа у Саву код Шапца, биће немачка Дрина и америчка Дрина и, ко зна кога још ови наши планирају довести на средњи ток. По принципу, “туђе руке свраба не чешу”, Дрина ће бити извор многих проблема; скупе струје, јер ће се цена формирати без утицаја РС; загађене околине, јер ће ти глобалисти, гледати само профит; однос према природи и људима, маћехински, јер се неће чистити 30 година, итд, итд… Постаће метафора мржње, уместо вековне љубави.
– Последње падавине подигле су ниво Дрине и према подацима надлежних служби, постоји опасност да би се Дрина вода могла излити у свом доњем току – отприлике би био извештај медија, ако се, не дај боже, изгради и део планираних електрана. Планираних!? Добро, али ко их је планирао? Можда су само натпросечно високе провизије, довеле до оваквих издајничких планова?
Нема ништа лоше у томе да се граде електране, као што су се и пре градиле, али зашто баш они, који су толико зла нанели нашем народу и овим народима и овим малим земљама; они који су затровали и загадили и своје земље, па сада траже слободан “терен”, експлоатишући јадни, претходно бомбардован и осиромашеним уранијумом и глађу уништен и потиштен народ.
Узимењем природних богастава, најбољи је начин да једном народу узмете и задњи делић слободе и могућности да преживи. Како ће тада наши “еуропски” политичари рећи “Дрина нас спаја…”, кад ће све бити под окупаторском шапом? НАТО, је обавезно ту, да брани интересе својих.
Помињати, Станаре, Угљевик и друге “добро” направљене уговоре у РС, огадило би и девалвирало значај целе приче о окупацији реке Дрине, са изградњом толиког броја електрана дуж целог њеног тока. Хоће ли остати ишта неуништено на овим просторима, што ће имати национални префикс? Ништа! Изгледа, ово, што чине власти Србије и РС, ће довести до тога, да народ почиње жалити и вапити и за омразнутим Турцима – “не дао нам Бог да нама наш влада”.
Шта рећи!
Скинути Горњу Дрину са дневног реда седнице НС РС. СДС тражи да се с дневног реда сутрашње сједнице Народне скупштине РС скине приједлог одлуке о давању сагласности на одлуку Владе Републике Српске о избору стратешког партнера за реализацију пројеката хидроенергетски систем Горња Дрина и на уговор о стратешком партнерству у истраживању, развоју, изградњи и коришћењу хидроенергетског потенцијала горњег слива ријеке.”, каже Предсједник Клуба посланика СДС Вукота Говедарица.
Он сматра да би се питање управљања природним и националним богатствима требало рјешити законским оквиром, којим би био дефинисан начин поступања и управљања природним и националним ресурсима. Истим поводом огласили су се и Еврорегије Дрина. Предсједник те асоцијације Здравко Крсмановић доставио је такође допис посланицима Народне скупштине РС.
Са уступањем природних добара странцима, као завршног облика наше колонизације, већ смо далеко одмакли. Превалили смо значајан део пута. Могло би се рећи да смо при самом његовом крају. Значајан број малих хидроелектрана, подземних вода, бања и слично које су издате под концесију говори о ширини процеса. Ту су и рудници Станари, а вероватно и Гацко. Посебно се то односи на најављено формирање заједничког предузећа са Немцима за изградњу хидроелектрана на горњем сливу реке Дрине, слично вели једном Проф. др Алекса Милојевић.
Сви нам елементи говоре да смо већ отишли далеко у колонијално, односно, да поседујемо сва битна обележја, онога што се зове колонијално друштво. Ово што се сада догађа са поклањањем (занемарујући малу провизију коју добију политичари) приодних богатстава странцима, спада у завршне радове на пројекту колонијализма.
Па зар немамо снаге, као народ и заједница, да се, на било који начин, одупремо злу које нас разара већ двадесетак година, потпомогнуто домаћим политичарима; политичарима, који се утркују који ће више поклонити окупаторима и уништити, од онога шта је још мало претекло од ове сиротиње – истовремено дајући све за ситну провизију. Можда ми имамо право да себе добровољно доводимо у робовски положај; али, имамо ли то исто право да исто то ропство остављамо у неслеђе својој деци! Немамо! То се мора некако зауставити!
Основа колонијализма, у суштини је раширено сиромаштво, масовна незапосленост, одсуство властите привреде – која би требала да буде основа привредног опстанка. Висока задуженост је “задњи војник који се предао”. То је само мршави бетон чврстог темеља и за ширење колонијализма на подручју природних богатстава; запоседање река, рудника, шума… Основу колонијализма јача и значајна и социјална раслојеност друштва – мали број екстремно богатих – најчешће и тата и син у дуету, који су веома похлепни за још већим богаћењем и, раширена маса сиромашних, временом се издвајајући од оних екстремно сиромашних – потпуно гладних.
Глад нам је подстанар већ више од двадесет година, али у задње време праћена и великим бројем самоубистава. Немају људи другог решења да ихране децу и породицу, сем бежања са овог злог света, окончавањем властитог живота. Ту су и понижења, како на послу, тако и у институцијама власти. Све набројано, а има тога још много, чини да услови колонијалног запосједања природних богатстава буду веома повољни.
Ко ће доживети да се суди издајницима; издајницима, који су све ово омогућили? Нема ко и како ће, кад ће тада садашња издаја постати стандард окупационог патриотизма? Дакле, садашњи издајници, биће полуге привредног развоја у служби окупатора, а сиротиња – слуге и својим и странацима – домаћим и страним беговима; ваљда без нужде да “домаћи” мењају опет веру или им страни неће понудити тако нешта – гаде им се.
