Апел за одбрану Косова и Метохије и његових првих 178 потписника, међу којима су седам академика, 100 доктора наука, 62 универзитетска професора и 11 архијереја Српске православне цркве, нису били довољни да се београдски медији одазову у пристојном броју како би јавност обавестили шта умне и угледне главе очекују од домаће јавности и захтевају од српских власти.
А реч је о реаговању дела интелектуалне јавности на двосмислене и узнемиравајуће поруке које последњих месеци стижу од представника власти када је реч о КиМ, истакао је историчар Милош Ковић, председник Политичког савета Демократске странке Србије, у оквиру којег је и покренут апел, али иницијатори инсистирају на државном а не страначком карактеру документа.
Двосмислене поруке се односе пре свега на јавно изношење да је власт у Србији обавезна да потпише правно обавезујући уговор о свеобухватној нормализацији односа са Приштином, као и јавно изнетих ставова да је власт спремна да под одређеним условима дозволи да Косово добије столицу у УН.
– А ми не знамо који су то услови – примећује Ковић.
Чињеница да се у Апелу указује на опасност да се Србија оваквом државном политиком одриче КиМ можда је један од разлога што провладини и већина мејнстрим медија није дошла да испрати представљање документа.
Међу потписницима су академици Матија Бећковић и Василије Крестић, писци Владимир Кецмановић и Гојко Ђого, редитељи Данило Бећковић и Предраг Гага Антонијевић, сликар Милош Шобајић, епископ рашко призренски Теодосије, најстарији архијереј у СПЦ владика шабачки Лаврентије, глумац Петар Божовић…
Један од потписника, универзитетиски професор Мило Ломпар, позвао је грађане да им се прикључе јер су поруке из документа “морално оправдане и политички целисходне”.
Само неколико дана раније један од тих гласила, београдски “Блиц”, пласирао је нетачну информацију да је аутор Апела митрополит Амфилохије, иначе само један од потписника, и да је реч о памфлету усмереном против политике Александра Вучића.
У документу се, између осталог, упозорава да би саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, као и од дела сопственог народа, “отпочело незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје”.
Потписници Апела се залажу да се Косово третира као “замрзнути конфликт” чије решавање може да се деси само у промењеним међународним околностима, када једна страна неће добити, а друга изгубити све. Ковић каже да би тако урадиле умне главе из српске прошлости попут Николе Пашића и Илије Гарашанина.
Сајт “Не одустајемо” за нове потписе
Први потписи су сакупљени за три дана, а пожурило се званичним објављивањем Апела пре Божића, како би на велики празник грађани Србије били у мислима са својим сународницима на КиМ.
Сутра, на Бадњи дан, у листу “Политика” биће објављен и текст Апела у виду плаћеног огласа са списком првих потписника. У недељу, на Божић, биће покренут и сајт “Не одустајемо”, преко којег ће и сви заинтересовани широм света својим потписом моћи да подрже ставове из документа.
Професор Часлав Копривица, један од потписника, каже да Апел има превентивну намеру.
– Њиме се не може вратити КиМ у уставни систем Републике Србије, али може да се спречи намера актуелних власти чији су представници прошле године саопштавали да ће са дневног реда за свагда скинути питање КиМ. То би значило да се одречимо адута којег још увек имамо, а то је да по међународном праву КиМ и даље део Србије – прецизирао је Копривица.
Иницијатори инсистирају на мировном карактеру документа, сматрају да проблем КиМ не могу решавати стране амбасде и велике силе, већ да решење мора настати у договору грађана Србије српског и албанског порекла, под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244 и Устава Републике Србије. Верују да комшије у региону на документ неће гледати као на ново Начертаније или Меморандума 2.
– Овај документ се залаже за мир у региону, а по нашем мишљењу он се чува чувањем државних граница – каже Ковић.
Ј. Арсеновић – Вести
