Влада Србије одлучила је да концесију за Аеродром “Никола Тесла” додели француској компанији Ванси ерпортс, која је, како је објашњено, дала најбољу понуду на тендеру у конкуренцији четири конзорцијума и компаније. Одлука владе “пала” је 5. јануара, на ванредној седници у вечерњим сатима, и то уочи божићних празника, што само указује на значај и ургентност одлуке.

Према до сада саопштеним детаљима, концесија је тешка 501 милион евра, од чега је 84 милиона намењено малим акционарима, док је за буџет Србије предвиђено 417 милиона евра. Српски званичници уверавају да је осим ових пола милијарде приходовања, за државу важно то што ће до краја концесије у трајању од 25 година, Ванси ерпортс бити у обавези да инвестира 732 милиона евра, што неће бити отказа и што се у наредне три године неће повећавати аеродромске таксе.

Председник Србије Александар Вучић тврди да ће укупна добит од концесије на крају њеног истека бити 1,468 милијарди евра, као и да се француска компанија обавезала да ће до краја уговора обезбедити 15 милиона путника на годишњем нивоу.

Консултант за страна улагања Махмут Бушатлија, међутим, каже да нико не може да гарантује раст броја путника.

– То може да гарантује једино брзи раст наше индустрије, ништа друго – упозорава он.
Бушатлија такође указује и на то да је нејасно где ће новац намењен инвестицијама бити уложен када ни постојећи капацитети нису искоришћени до краја.

– Прича о још једној писти је бизарна, када ни ову писту не користимо довољно – коментарисао је Бушатлија за Н1.

Поводом одлуке о концесији чији ће уговор бити потписан у наредних 60 дана, ресорна министарка Зорана Михајловић је рекла да је пословање аеродрома важан сигнал свима који размишљају о улагању у Србију, али и путоказ другим државним компанијама какве резултате могу да остваре ако раде одговорно и са јасном визијом.
Радили телефони

Истог дана када је домаћој јавности саопштено да ће француска компанија у наредних 25 година преузети управљање Аеродромом “Никола Тесла”, Александар Вучић је разговарао са председником Француске Емануелом Макроном.

Како је саопштено, у телефонском разговору двојица лидера су разговарала о даљем унапређењу билатералних односа Србије и Француске и интензивирању личних контаката.
Подсећамо и да је приватизациони саветник српске владе за ову концесију била француска фирма, чији је клијент, између осталог и Ванси ерпортс, што указује на сукоб интереса.

Према њеним речима, то показује и профит аеродрома који је 2012. године био 130.000 евра, а у 2017. износиће између 28 и 29 милиона евра.

Без обзира на бројне корупционашке афере, Аеродром “Никола Тесла” је без кредита успео да се обнови и остане једна од ретких државних фирми која остварује зараду, па се поставља питање чему давати на управљање и приходовање страној компанији нешто што практично има монопол и остварује зараду?

То се пита и ваздухопловни аналитичар из Загреба Ален Шћуриц који сматра да је модернизација сортирнице, десетак гејтова и мало шминкања српског аеродрома могло да се уреди новцем једнаким четворогодишњем профиту аеродрома.

– Пазите, профиту, не промету. И сад се ја питам, што сте то дали некоме на 25 година. И још ће концесиона накнада донети мање него што је профит – каже он.
“Тесли” нико није потребан

Феномен аеродромских концесија је заправо изум источне Европе јер на Западу постоје само два аеродрома (лондонски Хитроу и лисабонски аеродром “Умберто Делгадо”) који су у приватном власништву, али и они не под концесијом. Све друго је већински државно.

Регионални случајеви концесија указују на лоше искуство. У Мађарској је концесионар добио уговор са националном авиокомпанијом, а када је Малев банкротирао због недозвољене дотације државе (што доста личи на Ер Србију), влада је морала да плаћа стотине милиона евра пенала концесионару јер се реалност променила драстично у односу на време потписивања уговора, и то кривицом државе која је управљала националну компанију Малев која је банкротирала и дотирала је. Лоша су искуства и у Скопљу и Приштини.
У Загребу је нови терминал је грађен кредитом, иако је француски концесионар имао профит само у једној години од 1,1 милијарди евра. Терминал је по уговору требало да кошта 190, а на крају је стајао 360 милиона евра. И да ствар буде гора, гарант кредита је хрватска влада. Таксе су у Загребу поскупеле за 117 одсто, а кашњења повећала за 200 одсто због низа грешака концесионара који је нерационално отпуштао раднике, па се дошло дотле да авиони касне по пола сата јер нема ко да утовари пртљаг.
Опозиција оптужује: Наставак пљачке

Покрет Доста је било оптужио је власт за “штетну” концесију и наставак пљачке државне имовине иза које, тврде они, стоје коруптивни дилови као и у пословима са “Арапима” око Ер Србије, Београда на води.

– Овим ће бити оштећен буџет Србије, али и грађани и мали акционари који имају 17 одсто власништва Аеродрома – кажу у ДЈБ и подсећају да је Транспарентност Србије тужила Управном суду Владу због одбијања да достави или објави документа у вези са концесијом за аеродром.

Давање концесије за аеродром омогућено је Законом о управљању аеродромима, донетим крајем 2016. без расправе у Скупштини, у пакету од 27 закона и споразума које је “већина прогурала на силу у року од само неколико дана, одбијајући све амандмане у ноћном заседању”.

Одлуци Владе о концесији противи се и Покрет слободних грађана који сматра да власт, краткорочним финансијским ињекцијама хоће да пружи лажну слику економског просперитета, занемарујући дугорочне штетне последице.

ПСГ, подсећајући да су сами Владини званичници рекли да је аеродром профитабилан, а трећу годину заредом пети међу најбољим аеродромима у Источној Европи, са годишњим профитом од 30 милиона евра, пита зашто се држава, на 25 година, одриче једног од најуспешнијих предузећа и позива надлежне институције да спрече реализацију ове катастрофалне одлуке.

Ј. Арсеновић – Вести