Албанци кажу да је село Велики Трновац главни град Бујановца. Сви за које се у овој општини може рећи да су власт рођени су у Великом Трновцу. У медијима је давно обзнањено да је Велики Трновац највеће село у Србији, али разговори са Србима нису баш пожељни. Чак ни Жандармерија не улази радо у ово место.

У тој средини нико не зна макар ни приближно колико село има становника.

– Пола Трновца је у Швајцарској, Немачкој, Белгији. Овде нас има 10.000 у 2.000 домаћинстава. На интернету село има 300 одредница – каже ми колега Албанац.

Албанци су бојкотовали последњи попис становништва. Оне 2002. године село је имало 6.762 становника, плус они који раде у иностранству. Трновац је по много чему специфичан. Људи углавном избегавају сусрете и разговоре са Србима. О фотографисању нема ни говора.

– Шетати колима по селу, посебно са београдским таблицама, није баш упутно – саветује Драган Стаменковић, портпарол Полицијске управе у Врању.

У селу се на прсте једне руке могу избројити они који имају два ара обрадиве земље. Ипак, Трновчани много боље живе него други Албанци.

– Има нас свуда. Покретљиви смо, путујемо много. Село има директне аутобуске линије за Швајцарску, Немачку и за Приштину – прича таксиста Имер.

У самом селу има тек стотинак радних места у предузећима „Агро-адрија“, „Ћосја“, „Мађар турузму“, трговинским и угоститељским радњама, али је доста оних који раде у Бујановцу.

Публициста Борко Гвозденовић у својој књизи “Траг до Истанбула” написао је: Нема инспектора Интерпола чији је посао сузбијање кријумчарења дроге и оружја, откривање “стручњака” за “прање новца”, хватање зликоваца који тргују несрећним женама, па чак и децом за развратне, педофиле и слично, а да не зна за Велики Трновац.

Последњих година то није никаква новост, велики број путева дроге водили су од Пакистана преко Турске до Великог Трновца. Село је на картама Интерпола било обележено истим знаком, као и највећи светски центри наркотика. Неки кажу да у селу у сваком тренутку има 1,5 тона марихуане, хероина и кокаина.

– Имамо четири-пет предузећа, школу са 1.000 ученика, Дом здравља, Пошту, десетак кафана и кафића, десетак продавница, фудбалски клуб, три џамије, око 1.700 фиксних и много више мобилних телефона – каже председник месне заједнице Агим Халити.

У овом чисто албанском селу је и Црква Св. цара Константина и царице Јелене. Срби тамо долазе само једанпут годишње – 3. јуна, када се окупи стотинак потомака оних који су тамо некада живели.

Велики Трновац је родно место Ридвана Ћазимија – познатијег као команданта Лешија, формацијски другог команданта некадашње Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), који је убијен 24. маја 2001. године.

Следеће године у селу му је откривен импозантни споменик на којем се од тада виори застава Републике Албаније. Леши је 12 година после смрти ушао у легенду. Данас у Бујановцу и Прешеву нема албанске куће која његову фотографију не држи на зиду. Оно што је Адем Јашари на Косову, то је командант Леши међу Албанцима на југу.

У Трновцу је рођен приштински академик Неџат Даци, али и велики нарко-бос Мехмед Али Каракафа. Стари Трновчани кажу да су они били чувени трговци златом. Касније су увидели да већу зараду доноси трговина дрогом и оружјем, а у последње време и људима.

Блиц, Тројка