Републички завод за статистику (РЗС) просечне плате у Србији рачунао је на основу узорка од 8.000 фирми, односно њихових локалних јединица, а од ове године рачунаће на основу пријава Пореској управи о обрачунатим порезима и доприносима, рекла је начелник Оделења за тржиште рада у Републичком заводу за статистику Весна Пантелић.
Она је за Бету рекла да се просек плата у Србији од 1963. године рачуна на основу месечног истраживања о запосленима и зарадама запослених (РАД-1), током кога одабране фирме попуњавају образац о броју запослених и маси исплаћених зарада у одредјеном месецу.
Просечне нето зараде за новембар прошле године у Србији износиле су 47.575 динара, а највише су биле у Београдском региону 58.902 динара, док су најниже у Шумадији и западној Србији, где је просек био 40.696 динара по запосленом.
“Имена 8.000 фирми и њихових локалних јединица у којима ради 800.000 радника, што је око 40 одсто формално запослених у Србији, које улазе у истраживање не могу бити доступни јавности јер статистика има право објављивања само агрегираних, не и индивидуалних података”, рекла је Пантелић.
Додала је да су из узорка од 8.000 фирми искључени запослени у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране, као и запослени на привременим и повременим пословима.
Пантелић је рекла да узорак за израчунавање просечних плата у Србији чине већим делом велике фирме зато “што запошљавају велики број запослених који су предмет истраживања РАД-1, а поред тога лакше могу да одговоре захтеву статистике и сваког месеца достављају податке о броју запослених и маси исплаћених зарада”.
Према подацима РЗС у Србији је активно 87.000 правих лица, где је запослено око 1.500.000 људи, и 165.000 предузетника, где је запослено око 300.000 људи.
На питање да ли се и у свету на такав начин израчунава просечна плата Пантелић каже да је методологија иста али да у развијеним земљама нема толико неформално запослених, који не могу бити обухваћени обрачуном просечних зарада.
Она је најавила да ће у фебруару јавност бити информисана о новом извору и новој методологији за обрачун просечних зарада, као и о упоредном приказу просечних зарада за 2017. годину на бази истраживања РАД 1 и на бази података из Пореске управе.
Пореска управа, према њеним речима, не располаже информацијом о томе да ли је свака зарада за коју је поднета пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима (ППП-ПД образац) заиста и исплаћена, па ће се нови подаци о просечним зарадама односити на обрачунате, не на исплаћене зараде.
“РЗС ће у фебруару објавити упоредне податке по једној и другој методологији али не очекујемо значајнија и већа одступања од један до два одсто на општем нивоу, осим код просечних плата у општинама где ће се од сада рачунати просек зарада оних који у њој живе, а не оних који раде у тим општинама”, објаснила је Пантелић.
Она је рекла да се тестира нова методологија и да упоредни подаци не показују велика одступања у висини просечних плата због тога што је узорак на основу кога су се до сада израчунавале просечне плате “репрезентативан”.
Нова методологија израчунавања плата за узорак ће узимати све пореске пријаве, а просечне плате ће се израчунавати на основу обрачунатих зарада за текући месец, што значи да у просек неће улазити ванредне исплате зарада пред празнике које се не односе на тај месец, као што је до сада био случај.
Бета
