Некадашњи потпредседник Владе Србије Момчило Трајковић упутио је писмо председнику Србије Александару Вучићу, јер до заказаног састанка, који је требало да се одржи у суботу у Грачачаници, није дошло.
Писмо Мочила Траковића, достављено редакцији Вестионлине, преносимо у целини:
“Господине председниче,
Поводом мог захтева упућеног Вама да се сретнемо приликом Вашег боравка у Грачаници, позвали сте ме јуче телефоном у раним јутарњим сатима и том приликом на Ваш предлог договорили смо се да се наш разговор организује јуче између 16 и 18 сати.
По договору, са својим сарадницима, чекао од 15 до 22 сата (7 сати) на Ваш или позив Ваших сарадника, како бих сазнао одговор о судбини нашег, од Вас заказаног разговора. Нажалост, нити Ви нити ваши сарадници, нисте ме удостојили одговора.
Одговор сам, ипак, делимично добио пратећи директан пренос у коме сте у једном моменту рекли да кад завршите са грађанима, треба да се види са некима који Вас нападају, стално критикују и сматрају да Косово треба да припада десеторици људи… Још нас нисте ни саслушали, доносите паушалне закључке. Зашто? Шта вам је то потребно? Страшна инсинуација!?
Рекао сам Вам у телефонском разговору да су моје намере и намере мојих сарадника добронамерне. Међутим, Ви по сваку цену, ничим изазвани, настављате да блатите неистомишљенике, несвесни и да се око неких ствари можда и слажемо. Био бих срећан да сте у праву, да је проблем у десеторици људи… И Оливер Вам је на време указивао да стање на Косову и Метохији није онако како Вам представљају Ваши изабраници. О томе сам и ја, и многи други, више пута говорио. Нажалост, нисте хтели да чујете… И после свега што се десило на Косову и Метохији Ви не желите да чујете људе који другачије мисле. И то је јуче требало да буде тема свих тема… Да се охрабри овај унесрећени и уплашени народ, да осети да држава има озбиљну стратегију његовог очувања, да размотримо шта по том питању треба још урадити…
Господине председниче,
Ако Вам је циљ био да ме, чекајући разговор са Вама држите ван сале у Лапљем Селу како не бих био у ситуацији да Вам јавно поставим питања и изнесем другачије, реално стање, нисте у праву. Ја нисам ни у ком случају желео да присуствујем тој режираној представи, у коме су нажалост главни глумци били несрећни људи. Јуче, као никад до сада понижени!? Још увек искрено узнемирени и ожалошћен због трагично страдалог једног од његових водећих лидера, доведен је у позицију шићарџија, што он то никада није био.
Јер, како је могуће, господине председниче, да сте тек синоћ сазнали о трагедији обичних људи, о њиховом сиромаштву, када већ пет година функционише Канцеларија за Косово и Метохију са око 100 људи, на чијем је челу најодговорнији Марко Ђурић, косовске и српске локална самоуправа, институције Косова, на чијем челу су Ваши људи.
Ако Вам је, пак, циљ био да ме понизите, и у томе нисте успели. Јер, док сам сатима чекао Ваш одговор или одговор Ваших сарадника да ли ће нашег састанка бити или не, охрабривао сам се Вашим примером издржљивости у Бриселу када сте спавали на под „бранећи Србију и инересе Срба на Косову и Метохији“. Међутим, за разлику од Вас, са својих ускоро напуњених седамдест година, нисам издржао. Заспао сам. Јутрос, када сам се пробудио видео сам да сте ме звали у 00.03 сати. Касно, много касно… То исто сте могли да урадите, Ви или Ваши сарадници, на време и кажете да ћемо се срести неком другом приликом.
Сарадници и пријатељи пренели су ми да сте синоћ касно изјавили да ће те ме позвати на разговор у Београд. И ако сам доживео то што сам доживео, и ако Вам после свега баш не верујем, одазваћу се у сваком тренутку… Од Ваше користи, користи Србије и косовскометохијских Срба је да то буде што пре!
У нади да ће те овом приликом одржати реч, с поштовањем, Ваш МомчилоТрајковић”
Вестионлине
фото: А. Чукић
Olivere, očigledno da si za života smetao nekom u ostvatinju svojih planova i političkih ciljeva.Nijednom poštenom Srbinu, kome je na duši K i M a prostor na kome živi smatrao svojom postojbinom, nije mogla da smeta tvoja odlučna borba za opstanak na K i M. Smetao si onim drugim, koji sa K i M nemaju nikakve dodirne tačke, a u nedostaku ljubavi za K i M ono mu je predstavljalo samo politički tret. Bez volje da istinske rešavaju problem K i M odlučili su se da ga bez borbe predaju Albancima. To su činili permanentno dajući ustupke Albancima na pregovorima u Briselu. Nije prošao ni jedan sastanak u Briselu a da se neki očigledan ustupak nije učinio a na štetu Srbije i Srbima na K i M. Svakim ustupkom učinjenim u korist Albanaca, jačala je vlast Albanaca na K i M. Lagali su nas celo vreme o toku i ishodu svakog završenog sastanka, prikazujući srpskom narodu neistinitu sadržinu onoga šta se zapravo dogadjalo na tim sastancima i kakvi su sporazumi postugnuti. Izdašni Srbi-pregovarači su čak davali i više od onoga šta su Albanci tražili. Sada kada su zaokružili samostalnost države Kosova, ve se vidi kao na dlanu kako su nas zastupali i čije su interese branili na K i M. Da li su to radili pod pritiskom iz vani, ili im je to bila namera, sada je svejedno. Dugo je odzvanjala prazna floskula koja nikada nije ni imala pravo i istinsko značenje ” mi niklada nećemo priznati samostalnost Kosova” , a zapravo se sve radilo na tome. To nisu radili bilo kojki ljudi, već ljudi sa svim ovlašćenjima države Srbije. Svi oni zajedno sa dirigentima su ogrešili svoje duše a ruke okrvavili do lakata, pa im ni Bog kao ni Srbi ma gde oni živeli to neće nikada oprostiti. Ni danas se nisu opametili, da priznaju svoje grehe, da se pokaju, već nastavljaju svoj krvavi pir žrtvujući sve Srbe na K i M i prepuštajući ih na milost i nemilost albanskoj vlasti na K i M. Najgore tek dolazi. Olivere, ti si jedna od žrtava, jer se nisi mirio sa takvom politikom Beogrtada. Bio si ozbiljna SMETNJA, A POSEBNO NAKON ISCENIRANOG DIJALOGA O KOSOVU. Ceo svoj život si posvetio borbi za očuvanje K i M a sada kada te nema (jer si nasilno uklonjen), ne smetaš više nikome. To je tvoja najveća “greška” koja te je koštala života. Nadam se da će se posle tebe pojaviti ogroman broj Olivera, koje niko neće moći da ukloni. Svaki pošteni patriota postaće Oliver, a od tolikog broja Oliverta, zadrhtaće srce i uteraće strah svima onima koji bi se tako lako odlučili da priznaju samostalnost K i M Albancima. Ništa više neće biti isto, posle tvoje smrti Olivere. Osvetićete oni kojima je K i M na duši i u srcu, koji će biti spremni da svoj život daju za srpsko Kosovo. Počivaj u miru Olivere.