„Дикићу, нема више за.ебанције. Знаш шта можемо, а ништа пуно не тражимо од тебе. Не тражимо ми да ти ништа признаш, само да поменеш…“ Наставак овог занимљивог дијалога који се одиграо у ноћи 22/23. јануара у Подгорици, између припадника црногорске службе безбjедности и Братислава Дикићa, бившег команданта специјалне полиције Србије, даћемо на крају овог текста.
Прijе годину дана, вођен је исти разговор између Миловог специјалног тужиоца и Братислава Дикића, који је бивши генерал описао у свом сведочењу. Тада му је тужилац Миливоје Катнићрекао:
„Генерале ја ћу теби спаковати робију, а суд нека те ослободи, па нека ти све плати.“
„Суђење вijека“ у афери „државни удар“ које се одвија у судници Вишег суда у Подгорици (Црна Гора), у поступку против двојице руских држављана, неколико грађана Србије, и руководства и чланова ДФ-а нашло се у ћорсокаку.
Дебакл Синђелићевог свједочења
Послије свједочења Саше Синђелића, осуђеног убице са црвене Интерполове потјернице, човјека са озбиљним психијатријским дијагнозама, и још озбиљнијим везама са безбједносним структурама, режим у Црној Гори се нашао у великој паници.
Дебакл свједочења главног адута режима је евидентан пошто је на ред дошло читање документације о његовом кретању и састанцима са утицајним кланом у српској БИА, који је био подизвођач монтаже „државног удара“.
Адвокати одбране су документовано доказали кретање, састанке и комуникације Саше Синђелића, а у судници су презентовани и документи о прикривању правог идентитета овог човека са дебелим криминалним досијеом. Тиме је стављена тачка на његове измишљотине о „тајанственим састанцима“ и „куповини специјалне опреме“.
За свако место на којем је Синђелић тврдио да је боравио, презентовани су докази да је то било физички немогуће, имајући у виду врло исцрпну анализу кретања Синђелића по базним станицама мобилне телефоније.
Дикићево свједочење о уцјенама током истраге
Пошто је Ђукановићев режим остао без главног ослонца у поступку, припадници безбједносних служби Црне Горе прибјегли су директним уцјенама према пензионисаном генералу српске жандармерије, Братиславу Дикићу.
Он је, подсјетимо, приликом изношења своје одбране, у септембру прошле године описивао како је на њега вршен притисак да изнесе лажно признање.
Дикић је тада пред судом изнео следеће:
„Чак су покушали и да ми подметну и неко оружје. Урадили су све радње које су законом забрањене и зато Вас молим да учините све опет да се на овом суду дође до истине да не будемо осуђени на основу подметања и измишљених изјава сведока“.
Пензионисани генерал српске полиције је прецизирао притиске које је трпео и приликом свједочења цитирао ријечи Специјалног тужиоца Миливоја Катнића упућене Дикићу 12. новембра 2016. године, цитат:
„А коме ћу ја оно оружје, не могу га ставити оним јадницима, спаковаћемо га генералу, он је војник„.
Како је генерал подлегао притиску
Да трпи притисак од стране државних органа Црне Горе, Дикић је јавно изнио на суђењу у четвртак 25. јануара 2017. године, када је потврдио да је из мистериозних разлога отказао пуномоћје познатим адвокатима Горану Петронијевићу и Милану Петровићу, који су га у овом монтираном поступку заступали потпуно бесплатно.
Он је тада изричито рекао: „једноставно, болестан сам. Једва издржавам притвор“.
Већ сјутрадан, 26. јануара, Дикић је, умјесто да приговори исказу Саше Синђелића, кога је раније оптужио да измишља, почео да му се обраћа са господине Синђелићу, и врло тихим гласом почео да делимично релативизује оно што је раније говорио.
„Господине Синђелићу… господин Синђелић….“ одзвањало је судницом, и изазвало смијех код свих присутних, пре свега због чињенице што је Синђелић вишеструко осуђен за најтежа кривична дела, а Дикић полицајац у пензији.
Дикић је убрзо сео, али је било видљиво да упорно посматра тужиоца Катнића, и од њега чека инструкције за даље свједочење.
Катнић поново о руским органима безбједности
Прије Дикића, суду се обратио специјални тужилац Црне Горе Катнић, и у срамотном обраћању најдиректније оптужио званичне органе Руске федерације за учешће у измишљеном „државном удару“.
Он је изјавио да је кроз поступак, а посебно кроз свједочење Саше Синђелића, утврђено да је он поступао по инструкцијама и у организацији „високорангираног официра руске војне обавјештајне службе ГРУ, и то главне управе“.
Ово је само наставак лажних тврдњи тужиоца Катнића, који је и раније тврдио да су специјалци ГРУ-а били на Златибору (Србија) спремни да са територије Србије нападну на Црну Гору.
Последња цитирана изјава Миловог главног тужиоца, суштински даје смернице и Дикићу, и потврђује текст који Дикић има да издекламује у наставку суђења за лажни „државни удар“.
Шта су тражили од Дикића?
Од пензионисаног генерала полиције Србије се на састанку у ноћи 22/23 јануара (понедељак на уторак), када је мимо прописа изведен из притворске јединице, тражено следеће:
1.да откаже пуномоћ адвокатима из Србије (Горан Петронијевић и Милан Петровић);
2.да затражи адвоката по службеној дужности, коме не смије бити дозвољено да се упозна са списом, односно да одмах почне да га заступа;
3.да на првом наредном суђењу призна „моралну кривицу“;
4.да у наставку суђења оптужи званичну Србију да је све морала знати о његовим активностима са Синђелићем;
5.да по први пут од кад траје поступак помене ДФ;
6.да помене своје „руске везе“;
7.и да то све уклопи у неки састанак који је требало да се уочи избора одржи у манастиру Острог, под окривљем Српске православне Цркве.
Шта је Дикић испунио
Српски полицајац је за сада испунио један дио договора са црногорским органима, и на опште изненађење, отказао пуномоћје адвокатима, и тражио да му се постави адвокат по избору државе, који, по изрaзитој жељи Дикића, не треба да се упозна са списима предмета.
То се и одиграло, и „нови“ бранилац Братислава Дикића је одмах саопштио да му уопште не треба спис, нити упознавање са хиљадама страница овог предмета.
Одмах након овога Дикић је тихо, пред судијама, по први пут од кад траје поступак промрмљао нешто као „ДЕФ“, и тиме испунио део договора са Миловом безбједносном структуром.
Шта се очекује у наставку суђења
По пакту који је склопио Дикић треба да у такозвану „допуну изјаве“ убаци „руске везе“ о којима му је наводно говорио криминалац Синђелић, те да оптужи званичну Србију ријечима „тамо су све ово знали“, као и да опише некакав наводни састанак којем је требао да присуствује у српском манастиру у Црној Гори.
Пензионисаном и тешко болесном српском полицајцу је заузврат обећан бољи третман у затвору и излазак из притвора одмах по завршетку суђења.
Из извора блиских администрацији Руске федерацију сазнајемо да у Москви ни најмање нијесу забринути за цитат „глупости црногорског тужилаштва“, те да их „још мање забрињава исказ човека који је од режима Мила Ђукановића награђиван за држање обуке црногорским снагама безбједности“.
Званични Београд са друге стране, пажљиво прати поступак, док извор нашег медија сазнаје да они знају „за лош и уцењивачки третман према Дикићу“ и подсјећају „да је Влада Србије још пре пет мјесеци дала гаранције за његово пуштање на слободу, што су Црногорци одбили“.
Дикићеве речи и вапај пред судијом од 25. јануара када је навео „Једноставно, болестан сам, једва издржавам притвор“ очигледно су сигнал да се на њега изврши још снажнији притисак.
То значи да ће суђење за „државни удар“, а послије смијешног и психотичног свједочења Саше Синђелића, добити фактички још једног „свједока сарадника“ у лику пензионисаног, болесног и измученог генерала српске полиције који је поклекао под уцјеном мафијашког режима Мила Ђукановића.
ИН4С
