Републички геодетски завод купио је на сумњивом тендеру у августу 2016. софтвер „Е-жалба” за поступање по жалбама корисника који је плаћен 40.000 евра без ПДВ-а, а за чију надоградњу је у наредних петнаест месеци плаћено још 19.500 евра без ПДВ-а, дакле готово половина цене оригиналног софтвера. РГЗ је софтвер купио од конзорцијума хрватских фирми који је био једини учесник на тендеру. Конкурсна документација на тендеру за набавку софтвера, супротно закону који прописује да тендерска документација мора бити писана на српском језику, има хрватских израза што је код неколицине запослених у РГЗ-у побудило сумњу да је тендер писан за хрватски конзорцијум који је овакав софтвер за поступање по жалбама продао и хрватској државној геодетској управи.
До овог сазнања се стигло истражујући више различитих пријава узбуњивача да је Републички геодетски завод тендерске захтеве преузео од хрватских фирми које су посао и добиле. Хрватски конзорцијум чине фирме „Игеа” и „Ин2” те заступник „Ин2” у Београду.
С обзиром на то да се у тендерској документацији налазе изрази попут „електроничко”, „тијелу”, „донијело”, „ауторизиран”, „обавијест”, „овласт” – што је врло неуобичајено – затражено је објашњење од директора Геодетског завода Борка Драшковића, кога је на ово место иначе поставио СНС.
О томе свему можете да се уверите овде.
Уместо одговора Драшковић је поставио питање новинару: „Како бисте на екавици рекли Пријепоље или Бијељина? Богатство и лепота нашег језика је у мноштву израза, синонима и хомонима и не би га требало сиромашити лошим намерама“, наводи се писаном у одговору из кабинета директора Завода.
Геодетски завод апликацију „Е-жалба“ користи у другостепеним поступцима за лакше руковање предметима и она је пандан хрватској верзији апликације „Е-цасе“ коју је Државна геодетска управа из Загреба увела 2011. године. Хрватску апликацију увеле су исте фирме које су биле ангажоване и за Е-жалбу: „Игеа“ и „Ин2“.
Затим је од хрватске геодетске управе затражено да нам достави конкурсну документацију за њихов софтвер, али они су нам одговорили да је тај софтвер купљен из фонда ЕУ и да је набавку вршила Средишња агенција за финанцирање и уговарање фондова ЕУ. Средишња агенција није доставила Пиштаљци тендерска документа, већ су нам прво тражили да им доставимо тачан број уговора на основу ког је купљен „Е-цасе“. Иако смо им доставили број уговора, агенција је ипак одбила да достави документа.
„Напомињемо да је САФУ (Средишња агенција за финанцирање и уговарање) била надлежна за објаву документације о набави за предметни уговор, међутим одговорност за припрему исте сносила је корисничка институција, стога молимо да контактирате корисника уговора за доставу тражене документације“, пише у одговору Средишње агенције.
Како је корисник уговора Државна геодетска управа, од њих смо поново затражили да нам доставе документа о набавци софтвера, као и податке о томе колико су пута ажурирали софтвер и колико су та ажурирања и надоградње платили. До објављивања овог текста одговор нисмо добили.
Директор Драшковић је такође одбио да одгонетне због чега је Републички геодетски завод платио милион динара без ПДВ-а надоградњу софтвера за који је само месец дана пре тога већ била урађена надоградња вредна 1,3 милиона динара, такође без ПДВ-а. Оба посла пружања услуга надоградње апликације „Е-жалба” на тендеру су опет као једини учесници добиле фирме „Игеа” и „Ин2”.
„Да би уопште могли да дебатујете на ову тему морате познавати ИТ технологије, геодезију и право јер управо стручњаци поменутих наука као мулти таскинг тим сагледавају потребе посла и раде на перманентном унапређењу процеса рада у Републичком геодетском заводу. Један од њих је софтвер Е-жалба, а све у циљу бољег сервиса грађанима“, написао је Драшковић у одговору.
Драшковићу ово није први пут да указује да је за схватање његових одлука неопходна стручност коју новинар нема.
После објављивања приче да је сателитски снимак од милион евра који се користи за озакоњење објеката пун „рупа“, односно маглина због којих се не виде снимани објекти Драшковић је – упркос томе што свако може да види да је снимак препун маглина – тврдио да је „нестручан новинар измислио рупе”. Неколико месеци касније, када су озваничена документа РГЗ-а о куповини снимка испоставило се да „рупа“ ипак има и да директор за њих зна и да је чак тражио од фирме којој су снимци плаћени милион евра да грешке исправи.
Због чега су биле потребне две надоградње софтвера, којима је вредност увођења софтвера за жалбе порасла са 4,9 милиона динара на 7,2 милиона динара није знао да објасни ни шеф одсека у ИТ сектору Републичког геодетског завода Блажа Филиповић. Софтвер је, према његовим речима, у функцији и приликом његове имплементације није било функционалних проблема. „Софтвер је имао мањих техничких „багова“ који су се дневно отклањали“, рекао је у телефонском разговору Филиповић.
„Био сам само ангажован на имплементацији софтвера и обуци запослених у првој фази. Заиста немам информације о томе како су спровођене јавне набавке нити зашто је рађено унапређивање софтвера. Немам информације о томе“, рекао је Филиповић.
До објављивања текста новинари нису успели да сазнају ко је из РГЗ-а био ангажован на писању конкурсне документације за куповину софтвера. Директор Драшковић у одговору Пиштаљци написао је да је реч о „инжењерима ИТ, инжењерима геодезије, правницима и члановима комисије за поменуту јавну набавку“. Када смо покушали да сазнамо имена тих инжењера у правној служби нико се није јављао на телефон, а представник РГЗ-а за медије Маја Радовић одбила је да одговори.
„Ви видите да је проблем што се у конкурсној документацији налази реч електроничко, па је л’ ви знате да постоји декларација о заједничком језику“, рекла је Радовић захтевајући да питања ипак пошаљемо мејлом после чега је прекинула разговор.
На питања која су послата мејлом није стигао одговор. „Из кабинета директора су ме обавестили да је на ваша питања већ одговорено“, написала је кратко Радовић.
Снежана Ђурић, Пиштаљка.рс
Od kada su nam Hrvati na vlasti, oni nam i uzimaju pare sa ili bez, ili sa nameštenim tenderom.