Успон кланова у Албанији почео је још 90-их година прошлог века. Артан Хоџа, ТВ водитељ који их истражује, тада је био спортски новинар и извештавао је о Динаму из Тиране, великом фудбалском клубу. Било је то време болног прелаза од диктатуре, која је деценијама оковала земљу као данас Северну Кореју, до демократије у којој је владао хаос – немири и безакоње у којима су се кланови брзо плодили.
Артан Хоџа је видео њихове босове како седе поред функционера на трибинама. Кад је 1997. године грађански рат уздрмао земљу, уредник га је поставио за извештача јер Хоџа је знао имена шефова картела који су повлачили конце и знао је чиме зарађују новац.
Идеална клима за хероин
Многи од њих су се обогатили на хероину. Кланови су профитирали од балканске руте, најважнијег трговинског пута за ову дрогу, који директно кроз албанска дворишта води до западне Европе. Трговина је почетком 2000-их година проширена новим бум-послом – канабисом. За то је албанска клима са 280 сунчаних дана годишње готово идеална. У међувремену су Албанци постали неприкосновени број један у европској производњи марихуане. Било је само питање времена кад ће се умешати и у послове с кокаином, на коме зарађују највише новца.
Данас, само неколико година касније, робу набављају директно од произвођача из Јужне Америке, без икаквих посредника. То је била ратна објава за све играче у најбруталнијем од свих сегмената са дрогом. Колико бескомпромисно су се убацили у посао, показало се прошле године у Амстердаму и Лондону, највећим кокаинским градовима Европе. Тамо је пре неког времена опозван албански амбасадор, као реакција на насиље које је на улицама изван контроле.
Моћни породични савези
Три главна разлога су одговорна за напредовање мафије, сматра Артан Хоџа. Прво, структура кланова. Друго, географски положај Албаније. Треће: политика.
– То је као у стакленику – ако клима одговара, тада све буја – објашњава Хоџа. Он наводи да има 20 великих кланова у Албанији с везама у иностранству који оперишу преко моћних породичних савеза, помогнути уско повезаном мрежом братстава, стричева и рођака. Карта за улазак у те кругове се не купује, него рађа. Тиме су албански кланови мањи по бројности од великих италијанских мафијашких удружења Коза Ностре или Ндрангете, али су истовремено имуни на издају и распад.
– Код Италијана кум одлучује као диктатор, овде се влада у савезу. Ако склониш једног брата, следећи преузима – објашњава Хоџа.
Новинар “Штерна” Јонас Бренг се у једном кафеу у задњем дворишту, у месту на северозападу Албаније срео са трговцем дроге и убицом под псеудонимом Само, који због сукоба са законом не може да открије име. Он предводи малу групу гангстера који у околини зарађују новац од кокаина и канабиса. Само је крупан човек, али он је оно што би у Албанији назвали ситна риба, описује га Бренг.
За дилере попут њега, ситуација је тренутно компликована. Јер, албански председник Еди Рама жели да земљу уведе у ЕУ. Због тога је објавио рат пре свега производњи канабиса. Специјална полиција у Тирани зауставља бројне луксузне аутомобиле, контролише документа, претреса гепеке. Специјалне јединице упадају на плантаже канабиса, одузимају оружје и спаљују поља на којима сељаци годинама узгајају марихуану.
– Они хоће да докажу ЕУ да стварно нешто раде – каже Само.
– Али, то је смешно, ту битку не могу да добију!
Он је ту одрастао, али је живео више година у Њујорку где је ухапшен због организованог криминала, трговине дрогом и убиства, због чега је доспео и у медије. Само је поново слободан јер су неки сведоци нетрагом нестали за време процеса, о чему прича са загонетним смешком.
У мемљивој дневној соби са спуштеним жалузинама један сат касније је потонуо у кауч, а на столу лежи роба: пластична кесица канабиса и нешто кокаина. Канабис долази из околине, а кокс преко везе у луци Влора.
То је албански кум
На столу ТВ-водитеља Артана Хоџе у његовој канцеларији гомила писама гледалаца, у којима људи шаљу информације о картелима. Они их шаљу њему, а не полицији јер више верују дебељушкастом ТВ водитељу него властитој држави, примећује новинар “Штерна”. Из хрпе писама Хоџа извлачи новине и показује слику мушкарца у оделу, кратке, смеђе косе и с борама човека на измаку четрдесетих.
– То је он – каже Хоџа. – То је Клемент Балили.
Нови пут дроге
Да јужноамерички картели у међувремену директно пребацују робу у Албанију је новина јер је то заобилазни пут до највећих тржишта у западној Европи. То управо доказује нову моћ Албанаца.
– Они знају да можемо њихову робу да ваљамо свуда, у Данској, Немачкој, свеједно – наглашава Само, који је платио 30.000 евра за један килограм.
Локална полиција му, за разлику од оне у Тирани, не прави проблеме.
– Сиромашан полицајац није глуп. Ако хоће да ме ухапси, моја браћа ће прво њега да убију, а затим и његову комплетну породицу – објашњава Само.
У коферу, поред софе на којој седи налазе се један митраљез, два пиштоља, једна ауто-бомба и гомила муниције. Ликвидација најчешће није ништа лично, али се зна за шта следује.
– Ако немају страх од тебе, онда те зајебавају – каже немачком репортеру док лиже кокаин с прста.
Б. Божин – Вести
Сутра: Албански картели освајају Европу (4): У гнезду клана Балили
фото: АФП
