УДАРНИЧКИ, руски и српски радници, њих око 1.000, од септембра раде на модернизацији пруге Стара Пазова – Нови Сад, дугачке 40 километара. У току је изградња вијадукта, а већ за неколико дана, почетком марта, почеће и радови на тунелу у Чортановцима, који ће бити дугачак 1,1 километар.
На најтежој деоници, код Чортановаца, због топографских, геотехничких, хидротехничких и просторно-урбанистичких карактеристика, радови напредују према плану, а неки се завршавају и пре рока. Након што су успешно пребродили препреке јер се радови одвијају делом у Националном парку “Фрушка гора”, као и на Дунаву, машинисти пуном паром раде на ископавању рупа за постављање шипова на вијадукту, као и на делу на улазу и излазу из тунела. Неимари раде од јутра до мрака, а тако је и ових дана, упркос чињеници да је градилиште код Чортановаца под снегом.
Први заменик директора огранка “РЖД интеренешнел” у Србији Мансурбек Б. Султанов објашњава, за “Новости”, да се радови на изградњи вијадукта дугачког три километра – који ће бити двоколосечни, одвијају планираном динамиком, а ради се на бушењу рупа за шипове за тунел.
Фото “РЖД интернешнел”
– Постаје обичај да руска железница завршава своје обавезе и пре рока – објашњава Султанов. – Иако смо се сусрели с низом проблема с којима се “боримо” и на другим местима, јер радимо на најкомликованијим објектима, све тече према плану. Овде смо имали доста препрека због реке Дунав, уникатне флоре и фауне, Националног парка “Фрушка гора”, као и због сече шуме. Сада смо у контакту с Републичким археолошким заводом, јер смо добили информацију да су пронашли гроб из римског доба. Још није утврђено шта је у питању, само су људи видели камен. Надамо се да нам то неће успорити радове.
ВИЗИЈА Мансурбек Б. Султанов
Султанов објашњава и да ће управо због геологије Фрушке горе дужина шипова бити чак 80 километара, а да ће за изградњу тунела бити задужене руске фирме “Мос метрострој” и “Строј трест”.
– Спремни смо да почнемо изградњу тунела, најпре у марту класичним ископом, а потом у мају бушењем. Сада радимо и на заштитној конструкцији од клизишта. Добили смо и авансно плаћање за полагање отворене пруге, а очекујемо да ћемо да добијемо све дозволе. Мислим да ћемо за малу деоницу, од три километра, добити дозволу у марту, с почетком грађевинске сезоне.
На овом градилишту у различитим фазама и пословима, како објашњава Султанов, ангажовано је око 1.000 радника, а због дефицита радника обучених за поједине послове из Србије, упослено је и 100 руских неимара. Према његовим речима, то је специфично градилиште не само у Србији, већ у и региону, као и вијадукт.
– Имамо обавезу да ангажујемо српске раднике, што и поштујемо – наводи наш саговорник. – Једино је проблем што за овакву врсту послова имамо дефицит опреме и људи, па због тога морају да раде и руски радници. Што се тиче српских фирми, ангажовани су “Мостоградња” и неке друге компаније као подизвођачи. Иако је према првобитном пројекту било предвиђено да брзина на прузи буде 160 километара на час, сада смо га препројектовали за брзину од 200 километара на час.
ДИСПЕЧЕРСКИ ЦЕНТАР
– ДАЛИ смо предлог за изградњу јединственог диспечерског центра у Србији. Ваша земља може да заради велики новац од транзита робе, па јој је овакав центар неопходан. Већ смо започели израду пројекта у сарадњи са ЦИП и руском пројектном фирмом. Сада је лопта на српској страни, чекамо зелено светло – каже Султанов.
ВРЕДНОСТ 940 МИЛИОНА
МОДЕРНИЗАЦИЈА жезелничке инфраструктуре реализује се на основу споразума који су потписали српска и руска страна, а реч је о руском кредиту од 800 милиона долара, док је српски удео 141 милион. Укупна вредност је 940 милиона долара.
– Важно је напоменути да сваки вишак од уговореног износа враћамо – наводи Султанов. – Ако је, рецимо, уговорено 50 милиона долара, а кад радове завршимо цена буде 48 милиона, враћамо остатак.
Милица Станојковић, Новости
