У општини Брод на северу Републике Српске на Дан бораца РС, 14. фебруара, приказан је документарни филм “Споменко на вјечној стражи”. Реч је о Споменку Гостићу са Озрена, најмлађем војнику Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату.
Он је имао само 14 година када је 20. марта 1993. године погинуо у родном селу Јовићи на Озрену после гранатирања муслиманских снага. У рату су му погинуле мајка и бака. Пришао је Војсци Републике Српске и много старијим од себе показао како се бори за слободу и част отаџбине.
Коњском запрегом развозио је храну борцима на линији одбране, али и спасавао и извлачио рањенике и мртве саборце. И сам је био два пута рањаван током рата на Озрену. За све што је учинио у рату, постхумно је одликован Орденом заслуга за народ.
Режисер документарног филма “Споменко на вјечној стражи” Миленко Савић је у обраћању присутнима после пројекције филма објаснио неколико детаља везаних за овај подухват.
– Споменко Гостић је био прерано сазрели и одрасли дечак коме је рат отргнуо безбрижно детињство. До сада смо имали 35 приказивања овог филма у коме нема ниједне ружне речи на рачун било кога нити оптужбе, јер ово је прича о љубави једног дечака према свом народу. Ово није комерцијални филм и на његовом досадашњем приказивању није продата ниједна карта. Ипак, захваљујући добрим људима, успели смо да обновимо споменик Споменку Гостићу у селу Јовићи на Озрену које је сада у Федерацији БиХ – истакао је Миленко Савић и додао да има иницијатива да се у Републици Српској по Споменку Гостићу дају имена улица, тргова, школа.
Дан бораца
Вече родољубиве поезије и приказивање документарног филма “Споменко на вјечној стражи” део су програма обележавања Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата и 214 година од Првог српског устанка. Присутнима у амфитетру Средњошколског центра “Никола Тесла” обратили су се председник Борачке организације Брод Зоран Видић, Радослав Кокић у име Скупштине општинске борачке организације и Илија Јовичић начелник општине Брод.
У филму говоре његови мештани, саборци и кум који је његов вршњак. За све њих Споменко је дете Озрена и млади херој коме је подигнут споменик у Добоју испред православне цркве. Занимљиво је да је било више покушаја да Споменка Гостића наговоре да напусти ратиште и оде тамо где је сигурно и мирно, али он је све то одбијао говорећи да ће тек када дођу слобода и мир на Озрен почети да планира будућност.
Када је преко телевизије у ратно време видео дечака Споменка Гостића и чуо како говори, из Париза је један наш човек дошао на Озрен и предложио му да га из ратног пакла води у главни град Француске. Без много размишљања Споменко се захвалио на понуди, али није прихватио да напусти саборце и Озрен.
У једном разговору с новинарима он је упутио поруку својим саборцима да се држе храбро, да не беже од линије и да се боре како треба. Те речи малолетног дечака многима су одјекнуле као препорука, али и завет свима који су на бранику отаџбине.
Стихови са ратишта
У амфитеатрру Средњошколског центра “Никола Тесла” тог 14. фебруара на Дан бораца пре приказивања документарног филма “Споменко на вјечној стражи” организовано је вече родољубиве поезије тројице песника из Добоја. Препуна дворана бродских средњошколаца, чланова Борачке организације и грађана била је право место за наступ песника Милана Кузмића, Спасоја Тодића и Василија Шаиновића, чланова Књижевног клуба “Јован Дучић” из Добоја. Занимљиво је да су сва тројица песника учесници одбрамбено-отаџбинског рата и да су многе од прочитаних песама настале у време борбе за слободу Републике Српске, што је њихов својеврсни ратни и послератни допринос слободи Републици Српској.
Б. Миличић – Вести
