Према извештају Народне банке Србије о платном билансу земље за период јануар–децембар 2017, текући рачун Србије на крају прошле године био је у минусу 2,09 милијарди евра. То је готово двоструко, или тачније – милијарду евра више него на крају 2016, када је укупан биланс плаћања земље био у минусу 1,07 милијарди евра. Прошлогодишњи раст дефицита текућег рачуна од чак 94,4 одсто достигао је 5,4 одсто бруто домаћег производа, у поређењу са 3,1 одсто БДП у децембру претходне године, за упућене не представља изненађење. Највише му је допринело, кажу, прошлогодишње повећање негативног салда робне размене 27,8 одсто, али и неки елементи економске политике.
– Узрок погоршања прошлогодишњег резултата размене једним делом последица је поскупљења енергената, смањеног извоза пољопривреде, али и великог јачања динара у другој половини године, што је довело и до раста увоза потрошних добара – указује професор београдског Економског факултета Милојко Арсић.
– И због тога је прошлогодишње јачање динара била неадекватна мера економске политике. Очекиване последице су погоршавање наше позиције према иностранству, односно повећање обавезе враћања државних и приватних кредита.
Минус у трговини робом са светом на крају 2017. достигао је 3,98 милијарди евра, што је дефицит текућег рачуна платног биланса „само” две милијарде евра, много се дугује прошлогодишњем суфициту у размени услуга. Прошлогодишњи извоз услуга достигао је 5,24 милијарде, а увоз је плаћен 4,29 милијарди евра, тако да је суфицит од 951 милион евра, што је око пет одсто више него у претходној години, знатно „испеглао” дефицит платног биланса. Иначе, сектор услуга у Србији све је конкурентнији. У периоду 2014–2017. година просечна годишња стопа раста извоза услуга износила је 11,7 процената, за разлику од просечног раста робног извоза који је износио 10,1 одсто.
Према резултатима истраживања економисте Ивана Николића, уредника „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ), услуге телекомуникација, компјутерске и информационе услуге (ИКТ сектор) и пословне услуге дају највећи допринос смањењу дефицита трговинског и платног биланса земље.
Николић напомиње да су смањењу дефицита у размени робе у периоду 2014–2017. услуге својим суфицитом кумулативно допринеле 72,1 одсто, а бржи раст извоза од увоза робе 27,9 процената. Притом је укупна вредност размене Сектора услуга око 3,4 пута нижа од размене робе.
Позитивном салду размене услуга у прошлој години највише су допринеле услуге телекомуникација, компјутерских и информацијских услуга. Извоз ових услуга лани је достигао 899 милиона евра, што је 21,6 одсто више него у 2016, а увоз је плаћен 426 милиона евра, тако да је биланс прошлогодишње трговине овог сектора био у плусу 473 милиона евра.
Према подацима званичне статистике, извоз прехрамбених производа један је од најјачих адута Србије у трговини са светом. Прошле године је премашио 1,55 милијарди евра, а позитиван салдо је достигао 708,7 милиона евра, што је нешто мање него у 2016. Раст услуга телекомуникација, компјутерских и информацијских услуга већ неколико година бележи „изузетан узлет”, а у будућности може још више да расте. Тако се са великом сигурношћу може рећи да ће, уз обећану помоћ државе, суфицит у размени услуга наших програмера за неколико година надмашити позитиван салдо у спољној трговини наше прехрамбене индустрије.
У прилог овој тврдњи иде и податак да је суфицит у размени услуга телекомуникација, компјутерских и информацијских услуга у 2017. само око шест милиона евра мањи од позитивног салда извоза воћа и поврћа, који је износио 479,8 милиона евра.
Све значајнији допринос платном билансу земље и привредном расту у последње три године долази и од услуга истраживања и развоја, професионалног и менаџерског саветовања и техничких услуга повезаних са трговином. Николић указује да извоз услуга професионалног и менаџерског саветовања у последње три године бележи просечни годишњи раст суфицита од чак 41,6 одсто, а у 2017. ова група забележила је суфицит од 201 милион евра, што чини повећање од 68 одсто у односу на исти период 2016. године.
И туризам у плусу
Занимљиво је да је и прошлогодишњи трговински биланс туристичких услуга био у плусу 58 милиона евра. Увоз ових услуга, односно за путовања, летовања и зимовања по свету платили смо незнатно више од 1,12 милијарди евра, а страни туристи су код нас оставили 1,18 милијарди евра.