Дијаспора се пита: Где су наши гласови и да ли су покрадени?

Грађани дијаспоре који нису могли у земљама у којима живе да искористе своје право гласа на локалним изборима у Београду и још три општине, већ искључиво доласком у Србију, обратили су се нашој редакцији питањем да ли је њихов неискоришћени гласачки листић могао да буде злоупотребљен.

Он је на дан београдских избора отишао у Амбасаду Србије у Вашингтону, али наравно, није могао да оствари бирачко право, јер према закону то може само у српској општини у којој је пријављен.

– За неверовати је да у веку ИТ технологија бирач не може да гласа одакле хоће – каже Станковић, иначе ИТ инжењер.

Ћутање изборне комисије

Бројне неправилности и могућа злоупотреба гласова људи из расејања, биле су повод да се ДЈБ обрати Градској изборној комисији (ГИК) са захтевом за увидом у бирачки материјал.

– Више од 150 људи који живе широм света нас је звало с молбом да проверимо да ли је неко искористио њихово бирачко право. Оставили су нам личне податке, неко адресу, неко број бирачког места. Када будемо добили дозволу за увид у спискове, проверићемо да ли је неко злоупотребио њихов глас – објашњавају у овој странци.

Они наводе да је било и других неправилности, попут оних да су позиви за гласање стизали бирачима који су фиктивно пријављени на адресама у Београду, где их нико од станара не познаје.

Такође и да неки грађани нису могли да гласају тамо где су уписани, јер је неко гласао уместо њих. Међутим, до закључења овог издања “Вести” ГИК није издао такву дозволу.

Ни аналитичар Драган Радовић не крије сумњу у постојање фиктивних бирача и злоупотребе са гласовима дијаспоре, али и преминулим грађанима који нису избрисани из бирачких спискова што се у Србији одавно назива “мртвим душама”.

Покојници с правом гласа

Он за “Вести” подсећа да је у бирачком списку Београда уписано 1.606.931 грађана са правом гласа, а да је према последњем попису број становника српске престонице 1.659.440.

– Ако се последњих 17 година у Београду годишње рађало у просеку 18.500 беба, то значи да постоји око 324.000 малолетника који још нису остварили бирачко право.

Када од укупног броја становника одузмемо број малолетних добијамо 1.335.400 бирача. То значи да је чак 271.500 гласова могло да буде предмет злоупотребе.

Мислим да је реч о умрлим грађанима који нису избрисани из бирачког списка. С обзиром на то да у Београду живи 604.000 породица испада да је из сваке друге фамилије један покојник отишао да гласа – објашњава наш саговорник.

Он истиче да је лако могло да буде злоупореба и са гласовима наших људи који живе у иностранству, а нису могли да допутују ради гласања.

Није важно где је бирач

Одборник ДЈБ Душан Станковић својим поступком на дан избора хтео је да на делу покажу маћехински однос државе према дијаспори и њеном Уставом загарантованом праву, али и да размрда бираче у Београду којима се није излазило из куће по снегу.

– Није ми било тешко да из Филаделфије дођем у Вашингтон да гласам, али у нашој амбасади ми је речено да не могу јер су локални избори. Кажу да може да се гласа само за парламентарне и председничке – пожалио се инжењер Станковић који је у Америци био на службеном путу.

Он је истакао да стварно не разуме зашто се бирачко право ускраћује због одсутности из Београда.

– Барем сам показао колико је бесмислен и застарео такав систем. У доба ИТ револуције нема сметњи да се гласа с било ког места на планети – закључио је Станковић.

За труд је награђен увредљивим текстовима у прорежимским медијима, који су целу ситуацију представили као да Станковић није знао да не може да гласа у амбасади.

Провера на дугом штабу

Грађанин с правом гласа има две могућности да провери да ли је злоупотребљено његово неискоришћено бирачко право.

Први је преко странака или кандидата који траже на увид бирачки материјал, а други да сам провери да ли је неко гласао под његовим именом.

Грађанин који лично проверава мора да преда захтев ГИК по основу закона о обради података личности.

Ако шаље тај захтев електронски, потребан му је и електронски потпис. Ако га нема, може да преда захтев у писарници ГИК или пошаље поштом.

Рок за одговор је 30 дана, а ако га не добије може да се обрати Поверенику за информације од јавног значаја.

Линк са формуларом захтева за остваривање права у вези са обрадом података о личности се налази на сајту њњњ.повереник.рс.

Манипулације још по закону

Пре избора у Београду, Бору, Аранђеловцу и Севојну, ДЈБ је захтевао од ГИК и Министарства спољних послова да се грађанима Србије у иностранству омогући гласање на локалним изборима 4. марта.

Одбијени су са образложењем да то никад до сада није рађено за локалне изборе.

– ГИК ограничава изборно право нашим грађанима у иностранству, позивајући се на сопствену вишедеценијску лошу праксу – навео је ДЈБ.

Овај покрет је прошле године предао предлог закона којим би се спречиле бројне злоупотребе и манипулације. Такође и предлог закона којим би се гласање у дипломатски представништима Србије омогућило без обзира на број бирача. Оба предлога нису прихваћена.

Ирена фаворит кладионичара

Председница општине Савски венац Ирена Вујовић фаворит је за новог градоначелника Београда према квотама компаније Моцарт која је на минулим изборима скоро углас пројектовала разлику у процентима између СНС и листе коју је предводио Драган Ђилас.

Квота на Вујовићеву износи 2,4, а одмах иза ње је садашњи градоначелник Синиша Мали са 2,6, а потом следе градски менаџер Горан Весић и др Зоран Радојичић са по 4,0, па Аја Јунг са 7,0 и Александар Антић са квотом 10.

Избори у Србији одавно нису само борба између политичара за гласове и мандате, него захваљујући кладионицама и добра прилика да се заради.

Тако је било и овог пута приликом локалних избора у Београду, а у компанији Моцарт могло се играти шест игара: Градоначелник, Излазност, Дуели, Тачан проценат и број гласова, као и број листа изнад цензуса.

– Опет смо били одлични прогнозери. Више од 10 година се бавимо изборним клађењем, постоје тимови аналитичара који одређују квоте, а веома битан фактор су и уплате играча као валоризовано мишљење маса – рекао је директор сектора за корпоративне комуникације Борјан Поповић.

Како је навео Поповић, највише уплата укључујући прилично велике суме, било је на разлику у процентима између СНС и Драгана Ђиласа.

Кладионичари су предвиђали разлику од 26,11 одсто, а после пребројавања гласова испоставило се да је она била 26,06 процената. Испоставило се да су кладионичари погрешили само за 300 гласова.

Д. Декић – Вести