Министри унутрашњих послова ЕУ скептични су када је реч о 2025. као датуму прикључења Србије и Црне Горе, преноси Дојче веле.
“Организовани криминал и корупција – највеће болести”
Након прошлонедељне посете Западном Балкану председника ЕК Жан-Клода Јункера, у четвртак је одржан састанак министара унутрашњих послова 28 земаља Европске уније. Они су одобрили акционе планове које Европска комисија предлаже у својој новој Стратегији за Западни Балкана о могућем чланству Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, БиХ и Косова у Унији.
Према мишљењу министара унутрашњих послова ЕУ, свака од држава би у области “безбедност и миграције” требало да спроведе програм од четрнаест тачака, како би се ефикасније сузбили илегална миграција, огранизовани криминал и трговина оружјем, али и како би се те земље приближиле стандардима ЕУ.
Домаћи задаци који су формулисани у плану протежу се до 2020. године. ЕУ жели да тада поново испита који помаци су постигнути у области унутрашње безбедности – земљу по земљу, тачку по тачку.
Нови извештај би онда требало да покаже ко на којим местима мора још да се потруди. Све се то дешава имајући у виду циљну 2025. годину, на коју је шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер још једном указао у Софији, на крају своје посете Балкану.
“Сви услови морају бити испуњени”
Уколико се све буде одвијало оптимално, Србија и Црна Гора би до 2025. године заиста могле да се прикључе ЕУ, а Албанија, Македонија, Косово и БиХ могле би да остваре велике напретке на путу ка прикључењу, сматра Јункер. “Сви услови морају бити испуњени”, рекао је Јункер у Софији.
А ако у некој од земаља то не функционише одмах, то није враћање на почетак. Остварени су велики помаци. Неопходна је међутим, каже Јункер, снажнија борба против организованог криминала и корупције. “То су праве болести у тим друштвима”. Такође, све државе Западног Балкана требало би да обуставе своје билатералне сукобе, упозорио је Јункер. Тако, на пример, Србија још увек није признала Косово као државу, што отежава зближавање у региону.
С Јункеровим циљним датумом, односно 2025. годином, у Бриселу се нису сложили сви министри унутрашњих послова. Одлазећи немачки министар, Томас де Мезијер (ЦДУ), критиковао је погрешан редослед корака: “Мислим да не би требало да наводимо датуме и да кажемо да до 2025. године све мора да буде завршено. Исправан пут мора бити да тај да земље које желе у ЕУ, испуне неопходне услове сопственим трудом. Онда може да се одлучи да ли су спремне за ЕУ”.
Напредак који су Албанија и Македонија већ оствариле могао би да води ка томе да ЕУ на лето одреди конкретан датум за почетак приступних преговора. Са Србијом и Црном Гором већ се преговора. Косово и Босна и Херцеговина су од тога још релативно далеко удаљени, сматрају дипломате ЕУ. Важно је пре свега да државе раде заједно, да не виде само ЕУ као партнера коме би се требало обраћати.
Дојче веле
