Београд — За градњу путева и инфраструктурних објеката у Србији могли би да се користе разни алтернативни материјали из отпада, међу којима је и пластика.
Нарочито је за то погодан пепео из термоелектрана, којег имамо највише, кажу у Грађевинској комори Србије.
Британски ББЦ је недавно направио репортажу о проблему ђубрета и прављењу путева од платике, истичући да би ‘пластични путеви’ могли да буду револуционарно решење за огромне количине ђубрета у свету, као и да је за градњу око 40 милиона километара путева до сада утрошено на стотине милона буради нафте која је потребна за битумен.
Шкотски инжењер Тоби Макартни је пошавши од тога како у исто време поправити оштећене путеве и смањити огромну количину пластичног отпада дошао до потенцијално спасоносног решења за оба проблема – направио је асфалтну масу којој је додата отпадна пластика и тиме успео да створи јачу, трајнију и отпорнију асфалтну масу.
Макартни се тога досетио када је у Индији видео да локално становништво пластиком из ђубрета пуни ударне рупе на путевима, тако што је запале и она се истопи и попуни рупу.
Он је затим експериментисао додавањем пластичних гранула у асфалтну масу и свој изум је прво испробао асфалтирајући пут до своје куће, а две општине у Енглеској су већ почеле да граде путеве користећи тај изум.
Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић је рекао да у Аризони у САД тренутно експериментишу са прављењем ауто-пута од фото-напонских ћелија и да је тај материјал попут пластике са ћелијама које праве струју.
Родић каже да та струја преко индукционе плоче на паркинзима може да пуни електричне аутомобиле.
Он истиче да је то само један од примера алтернативне градње ауто-путева и да би у Србији сав рециклажни материјал, осим оног органског порекла који се брзо распада, могао да се употреби као маса за градњу или санацију путева и ауто-путева.
“Такви материјали су нарочито јефтини и ефикасни код санације путева, односно крпљења рупа”, рекао је Родић.
Б92
То је превара у изградњи.
Али после тога, постоји и превара у наплати путарине.
Пре тридесет и неки дан пођем тим новим аутопутем Прељина-Љиг и укључим се у Прељини.
На улазу ми наплатише 140 динара (до Љига).
Негодовао сам и рекох да идем до Такова, а момак ће ми:”Свеједно.плађа се исто, а на рампи у Такову ћете регулисати и вратиће вам кусур” и даде ми потврду за релацију Прељина-Љиг.
У Такову ми даде још једну потврду, за релацију Прељина-Таково.
“А кусур?”, питам ја.
Он ће:”За кусур су вас слагали.Нема кусура.Можете у року од три месеца још једном са тим потврдама да идете одавде до Прељине”.
Нити ћу ја икада ићи тим аутопутем у том смеру, нити ћу ићи и истим овим смером.
Да ли неко зна има ли игде у свету овако:Платиш од почетка до краја деонице, илако идеш до првог искључења и још плаћаш на улазу на аутопут?
Размишљам, можда наплаћују вожњу кроз специјално раздрндане тунеле?
Колико ја знам, ово је Српсики специјалитет.