Републички завод за статистику објавио је резултате Анкете о приходима и условима живота у Србији према којој је Србија друштво са највећом неједнакошћу у Европи. Стално слушамо приче о повећању плата и пензија, о порасту запослености, о стотинама милиона евра страних инвестиција, о сјајним економским резултатима које Србија постиже под вођством Александра Вучића и – онда одједном стигне податак да 70 посто запослених прима мање од просечне зараде, пише Радио Слободна Европа.
Јово Бакић, доцент Филозофског факултета каже да га нису изненадили резултати те анкете.
– Нису, зато што је једно раније истраживање Еуростата, које је анализирала колегиница Маја Крек, показало да је стање, заправо, још горе. Према том истраживању, око 80 процената становништва Србије прима мање од просечне плате која износи 390 евра, а чак половина становништва прима мање од 212 евра. То је потпуно поражавајуће – истиче Бакић.
Како је могуће да је социјална неједнакост у Србији три пута веће него у бившим комунистичким земљама – Чешкој и Словачкој, да не говоримо о развијеним европским земљама?
– И у Словенији је друштвена неједнакост три пута мања него у Србији. Не само у Чешкој и Словачкој. У Србији се једна група олигарха изузетно обогатила под маском национализма и жртвовања за интересе нације. Она се тако снажно устоличила да тешко може да се детронизује – каже Бакић.
“Власт грађане своди на беднике”
Професор Факултета политичких наука и председник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић каже да “ова власт води класичну неолибералну популистичку политику која повећава друштвену неједнакост.
– Социјалне политике готово да и нема, а пореска политика највише оптерећује оне који најмање зарађују. Кад све то саберете добијете социјалну структуру на чијем је врху мала група која зарађује четири до пет, па и више хиљада евра месечно, следи танки слој са примањима од 1.000 до 3.000 евра – који ћути или аминује политику режима – и на крају имате огромну масу од 70 до 80 процената људи који живе на ивици беде. На самом дну је 10 посто оних који су испод границе сиромаштва – објашњава Стојиљковић.
– Ових дана ми је једна госпођа која живи у Кумодражу причала да су тамо уочи београдских избора делили по килограм уља и шећера и гумене чизме. Куповали су гласаче газећи им људско достојанство. Уместо да грађанима обезбеди да могу достојанствено да живе од свога рада, власт их своди на беднике и онда пред изборе ситним поклонима купује њихове гласове – каже Бакић.
“Чега се паметан стиди, будала се поноси”
Стојиљковић каже да у Србији дуго траје процес пропадања, који је започео још деведесетих година и који је довео до ове садашње ситуације.
– Србија се рекламира као земља која има образовану, јефтину, дисциплиновану и послушну радну снагу. То вам је као у оној народној – чега се паметан стиди, тим се будала поноси. У драми преживљавања која је постала наша свакодневица, нестају професионални интегритет, достојанство, стид и срамота. И није онда чудно што толики број младих, образованих људи одлази – каже он.
– Ми имамо један до сржи корумпиран систем који уништава људско достојанство и људске карактере. То је један од разлога зашто Вучић добија толико гласова. Други разлог је клијентелизам. Кад СНС неког запосли, он има обавезу да цела његова породица гласа за владајућу странку. И не само чланови породице, него и кумови и пријатељи. На тај начин се шири клијентелистичка мрежа – објашњава Бакић.
– Србија је дотакла неку врсту дна. Зараде се више не могу држати на тако ниском нивоу, а да то тешко не погоди привреду земље. Многи су се помирили с таквим стањем и навикли да трпе, али рачунам да ће пре свега млади желети да изађу из тог оквира и да нећемо више слушати студентску крилатицу коју слушамо од деведесетих – само да дипломирам, па да емигрирам – закључује Стојиљковић.
РСЕ
