Његова улазна рана је са десне стране више, а излазна са леве и ниже. Гађан је, дакле, с висине, с његове десне стране. Ако је улазио лицем, онда је погођен не из Гепратове, већ из Бирчанинове. Остала ми је дилема да ли је он улазио лицем или леђима окренут у Владу.
Док сам ишао од клинике до Ургентног, одмах ми је било јасно да се десило нешто крупно, простор је био очишћен, забрањен пролаз грађанима, а свугде около наоружани полицајци и војници. Ушао сам у салу за реанимацију Ургентног и угледао премијера Зорана Ђинђића. На лежећим колицима. Био је скинут допола, го до појаса. Погођен у груди, две ране – улазна и излазна. Врло блед. Без тензије и пулса – почиње причу проф. др Миљко Ристић, кардиохирург који је учествовао у операцији премијера Зорана Ђиндића.
Равна линија на монитору
Колица на којима је лежао премијер лекари су одмах по доласку Ристића одгурали до операционе сале на првом спрату.
– Монитор је показивао равну линију. Али, нисмо доводили у питање одлуку да га оперишемо. Најлакше је да кажете да нема ништа од таквог пацијента. Међутим, покушате, рачунате неки пут ће се можда десити чудо, можда ће бити среће да се не уклопи у медицинска правила, него да ће мозак моћи да се опорави. Знали смо да је сваки минут пресудан, брзо смо га отворили, била је велика рана на срцу, страховито је погођено неким пројектилом разорне моћи. Ушили смо га, али није могла да се успостави циркулација иако је доток рађен кроз две велике вене на врату – прича Ристић и додаје да је то указивало да крвари још негде у организму:
– Отворили смо онда и трбух, нисмо имали шта да изгубимо. Трбух је био пун крви, а јетра се била распала у стотине парчића. Већ су били настали елементи мождане смрти, тако да су даљи покушаји да се успостави циркулација били немогући. Ако нема протока крви до мозга три-пет минута, тај мозак је изгубљен за сва времена. То је мождана смрт. Требало је више од пет минута само да га довезу од Немањине до Ургентног. Било ко да се ту налазио, не би могао да му помогне.
Доктори су из сале изашли, како Ристић каже, ћутећи као покисли. Њему је, истиче, било чудно што није добио позив током истраге.
Недоумице
– Јер ред је да се, ипак, зове и лекар који је оперисао. Његова улазна рана је са десне стране више, а излазна са леве и ниже. Гађан је, дакле, с висине, с његове десне стране. Остала ми је дилема да ли је он улазио лицем или леђима окренут у зграду Владе. Јер ако је улазио лицем, онда је погођен не из Гепратове, која је у том случају са његове леве стране, већ из Бирчанинове, која је са десне. Званично је погођен из Гепратове улице. То онда значи да је улазио леђима окренут у зграду. Могуће је да је због штака стао леђима окренут вратима Владе – прича Ристић и додаје да му није познато да ли је ико из екипе лекара позван:
– Можда им је био довољан извештај из судске обдукције. Не знам да ли је у том извештају констатовано да ли је премијер улазио лицем или леђима окренут ка згради Владе.
Мимо процедуре
Лекари нису, иако је то иначе пракса, сапоштили породици да је премијер преминуо пошто им је поручено да не дају никакве изјаве о том случају. Због убиства је на 40 година осуђен извршилац Звездан Јовановић, а на исту казну због организовања атентата осуђен је бивши командант ЈСО Милорад Улемек. Политичка позадина убиства Ђинђића није откривена.
Извор: Курир.рс
