Да ли ће кривци за непрописно ускладиштење или илегално остављање отровног отпада на територији Србије одговарати, питају се грађани недељама “бомбардовани” открићима нових и нових локација са опасним отпадом? За овакве случајеве закон предвиђа између шест месеци и пет година затвора. Министар заштите животне средине Горан Триван мисли да су предвиђене казне благе, јер је реч о злочину према сопственој земљи и народу, због чега ће министарство предложити далеко строже казне.
Да судски епилог иде траљаво говори и податак да су до сада подигнуте две оптужнице за непрописно одлагање опасног отпада у близини Обреновца, а да се тренутно води само један судски процес за неадекватан третман отпада, и то у Зајечару. То јавности не улива наду да ће виновници бити кажњени.
Више од 100 тона отпада, који је неадекватно ускладиштен, пронађено је на три локације на подручју Панчева и Баваништа. Локације је у понедељак обишао министар Триван, а испоставило се да се оне у Панчеву налазе на поседу фирме Еко 21, регистроване за складиштење и третман отпада.
Историјски отпад чека анализу
Историјски отпад, који се односи на “заоставштину” некадашњег хемијског гиганта Вискоза, већ годинама је проблем за грађане Лознице о чему је Министарству за заштиту животне средине писао и градоначелник овог града. У одговору “Вестима” шта ће се конкретно предузети поводом апела Лозничана, у Министарству кажу да је за ову годину планирано 100 милиона динара те да ће одмах након завршене анализе локација и количина историјског отпада започети и његово уклањање и правилно збрињавање. Подсећају и да је у претходном периоду из фабрике у Лозници уклоњена значајна количина опасног отпада.
Занимљиво да је власник фирме био у иностранству у то време. Триван је најавио да ће још једном проверити да ли су поштовани услови за регистрацију фирми за управљање отпадом. У Србији има 113 регистрованих фирми за управљање отпадом, а према речима министра, само се 10 до 15 “озбиљно бави тим послом”.
Важећи закон предвиђа да ако онај ко је генерисао отпад није у прилици да га одложи онда је то задатак за локалну самоуправу, а ако локална самоуправа нема средстава, онда република мора да прискочи у помоћ. За све то је потребно доста новца, тим пре што држава још увек нема постројења за прераду опасног отпада. Ако већ сами не водимо рачуна о властитој животној средини, на то нас приморава Брисел, јер је поглавље 27, које се односи на екологију и постизање одређеног степена заштите једно од кључних у преговарачком процесу за чланство у ЕУ.
Ј. Арсеновић – Вести
Kako se nigde kroz medije ne provuce od kuda potice otrovni otpad. Da li je moguce da se ne moze utvrditi, ili se ne sme utvrditi poreklo. Hoce li i ovo biti kao afera helikopter ? Ne dam Gasica… Trivan taktizira zlocin protiv zemlje, on satro bezgresan… Sumnjivih nema , na vreme su je otklonili….