Тужилаштво у Вршцу утврдило је да је директорка општинског комуналног предузећа плаћала аутобусе за потребе СНС-а новцем фирме, али је закључило да то – није кривично дело
Тужилаштво сматра да директорка Јавног предузећа Вршац Драгана Станков плаћањем аутобуса СНС-у није тој партији прибавила имовинску корист.
Осим тога, Станков је плаћање одобрила као одговорно, а не као службено лице, због чега је није могуће оптужити за кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Ово је закључак Наџије Павловић, заменице основног јавног тужиоца у Вршцу, који се налази у образложењу одлуке о одбацивању анонимне кривичне пријаве подигнуте против директорке Јавног предузећа Вршац Драгане Станков.
О „случају Станков“ и анонимним кривичним пријавама које су је теретиле да је финансирала предизборну кампању СНС-а новцем јавног предузећа на чијем је челу била, БИРН је већ писао у новембру 2017. године.
Тада смо од Тужилаштва у Вршцу затражили горе поменуто решење којим се те пријаве одбацују. Тужилаштво је то одбило позивајући се на „презумпцију невиности“ и претпоставку да би објављивање тих података из истраге угрозило права Драгане Станков.
Решење са овим образложењима БИРН је ипак добио на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, али тек три месеца након његовог подношења. Пре тога уложена је жалба Поверенику због одбијања да се по захтеву поступи. Повереник је тад донео решење којим је Тужилаштву у Вршцу наложено да документа достави нашој редакцији.
Решење о одбачају кривичне пријаве доноси неке детаље који могу да укажу на механизме рада истражних органа у оваквим случајевима.
Овај документ показује и на који начин се јавна средства троше за потребе владајуће странке.
Чији је новац дониран СНС-у?
Иако је у свом писму партијским колегама, које је тужилаштву достављено уз кривичну пријаву, написала да је „успешно организовала проналажење сто особа за уплату четири милиона динара на рачун странке”, Драгану Станков током саслушања нико није питао о пореклу тог новца, произлази из документа тужилаштва.
У извештају се само преносе њене речи са полицијског саслушања где је рекла да са рачуна предузећа „никада није уплаћен износ од 4.000.000 на рачун СНС-а“, што се у кривичној пријави иначе није ни доводило у питање.
Тужитељка је навела и да је осим са Драганом Станков, полиција разговарала и са сведокињом која је рекла да је чланица СНС-а и да је Драгани Станков 2014. помагала „око техничког дела попуњавања налога за пренос средстава која су у виду донације давали чланови симпатизери странке, физичка лица на добровољној бази“.
Из документа се не види да ли је тужилаштво даље проверавало наводе у вези са четири милиона динара за чији је трансфер на рачун странке, Станков, према сопственим речима, пронашла сто особа.
Проверу порекла тог новца и евентуално кривично дело прања новца, није проверавало ни Више тужилаштво у Панчеву, у чијој је надлежности то кривично дело.
“Кућа” части: превоз митингаша на рачун општинског предузећа
Тужитељка Павловић у решењи наводи да је приликом саслушања у полицији, Драгана Станков “у потпуности негирала све наводе анонимних кривичних пријава да је на било који начин злоупотребила свој положај директора…”.
Исти закључак је на крају извела и тужитељка иако се кривичне пријаве заснивају на наводима саме директорке Станков.
Осим тога, за поједине њене наводе доказе је пронашло и само тужилаштво.
На пример, утврђено је да је јавно предузеће из сопствених средстава платило коришћење три аутобуса којима су на митинге у Београду и Новом Саду довожени симпатизери СНС-а.
Тужитељка Павловић је утврдила да је јавно комунално предузеће потписало три уговора о превозу на релацији Вршац-Београд-Вршац и Избиште-Нови Сад-Избиште са предузећем СТУП Вршац и да је за те услуге плаћено укупно 115.000 динара.
Уговори су склопљени 15. априла 2013, затим 22. октобра 2013. и 21. фебруара 2014. године.
Иако је утврдила да је тачно да су средства комуналног предузећа коришћена за плаћање страначких активности, тужитељка Павловић је констатовала да у томе нема кривичног дела јер је у „то време“ Станков у јавном предузећу била „одговорно, а не службено лице…”.
Даље је објаснила да плаћајући напредњацима аутобусе, Станков овој странци није прибавила корист, већ “искључиво нанела штету предузећу“.
Ово правно образложење тужитељка је завршила опаском да из свега “произилази да се у радњама пријављене евентуално могу садржати обележја кривичног дела ‘несавестан рад у привредном пословању’ ”, али како је ово дело престало да постоји у Кривичном законику Србије још 2013, Драгана Станков је пред законом остала чиста.
Уколико неком чудном логиком чак и прихватимо оцену тужитељке да напредњаци нису имали корист од новца општинског предузећа иако им је исто платило аутобусе за возање чланства по митинзима, и истом таквом логиком прихватимо оцену да је Станков била одговорно, а не службено лице (иако члан 112 Кривичног законика каже другачије), ипак остаје отворено питање због чега је тужитељка пропустила да директорку терети за трећи уговор са СТУП Вршац.
Тај уговор, наиме, склопљен је 21. фебруара 2014. године, две недеље након што је Станков именована за в.д. директорку Јавног предузећа Вршац, па је и сама тужитељка у решењу о одбачају кривичне пријаве констатовала да је услед статусне промене предузећа и Станков добила својство службеног лица.
Осим тога, члан 359 Кривичног законика каже да за кривично дело злоупотребе службеног положаја, није неопходно утврдити прибављање користи, већ само нанету штету (без прописаног доњег лимита), коју у овом случају не спори ни тужитељка.
И на крају, чак и ако би тужитељка чврсто остала при свом ставу да је Драгана Станков одговорно лице, и тада остаје отворено још једно питање – због чега је тужитељка пропустила да је терети по члану 234 за злоупотребу положаја одговорног лица, за шта, као и у претходно поменутом кривичном делу, није неопходно утврдити прибављање користи, већ само нанету штету (без прописаног доњег лимита)?
Сва ова питања упутили смо тужитељки Павловић, а уместо конкретних одговора, дописом смо обавештени да су у решењу о одбачају кривичне пријаве који нам је достављен, образложене све одлуке “у складу са правилима струке”, те да одлуку о томе да ли су такви ставови законити и исправни могу доносити само више инстанце надлежне за рад тужилаштва и да се тужилаштво о својим одлукама изјашњава само непосредно вишим инстанцама.
Одлуком општинског Већа, СНС 10 година у бесплатном простору
Тужитељка је у решењу утврдила и да су власти у Вршцу 7. августа 2013. године одлучиле да се Српској напредној странци на десет година без накнаде да на коришћење пословни простор који је у власништву Републике Србије, а за који право коришћења има Општина Вршац.
Вршачке власти су јавном комуналном предузећу дале задатак да тај простор среде о свом трошку. Три месеца раније власти су донеле одлуку и да се за намирење дуговања за струју и комуналне услуге у том простору, издвоје 400.000 динара.
Камата за поменуте дугове је отписана.
Тужилаштво је утврдило да је комунално предузеће платило држаче за заставе за страначке просторије СНС-а. Такође су Телекому платили 47.500 динара за телефонски прикључак који је инсталиран у просторије странке.
Поменуте чињенице се у одлуци тужилаштва само таксативно наводе, без икаквог даљег објашњења да ли су оне у складу са законом или не.
Такође се без неког даљег образложења констатује да је “полицијска станица Вршац утврдила да пријављена није мењала комплетан намештај у Јавном предузећу за стамбено пословање Вршац као и да није наручила нити платила светлеће рекламе за СНС”. Из тужитељкиног решења се, међутим, не види зашто су полиција и тужилаштво проверовали изјави коју је Станков дала на саслушању, а не ону из њеног писменог обраћања страначким колегама.
Такође се не види да ли је тужилаштво од полиције тражило било какву финансијску документацију у вези са тим и да ли је уопште извршило било какве финансијске провере.
Тужитељка Павловић је на основу свега закључила да не постоје основи сумње да је Драгана Станков починила кривично дело које се гони по службеној дужности и да је због тога донела одлуку о одбачају анонимних кривичних пријава.
Као оштећеној страни, та одлука је прослеђена и Јавном предузећу Вршац, али се заступник оштећеног, који је истовремено и тужени, није жалио на ту одлуку.
БИРН
