Према Вучићу, наш највећи државни интерес и најважније национално питање за Србију јесте формирање такозване Заједнице општина на северу Косова- а не очување наше државне колевке- Косова и Метохије (у оквиру уставног поретка земље), чији губитак ових дана треба да се одигра уз „саучешниство народа“, на монтираном и манипулисаном референдуму.
Ако се такав сценарио којим злом одигра до краја, онда ће до тог губитка доћи све заједно са фантомском Заједницом општина (која ионако неће имати никакву извршну власт и у стварности ће бити сведена на ниво једне проширене месне заједнице)– јер та Заједница општина ће према споразумима које су Вучић и Дачић потписали у Бриселу, бити неотуђиви део илегалне шиптарске државе.
Само будала може да поверује да тај референдум неће имати исход сличан онима на недавним парламентарним и локалним изборима- односно да тај исход неће бити намештен, и по вољи Вучића (и његових бриселских налогодаваца), што ће му потом обезбедити додатни (квази)легитимитет за комадање Србије.
Све ово онда упућује на једини могући закључак- да ће та фантомска Заједница општина на крају крајева (након још једне инсцениране мелодраме са Вучићем у главној улози) бити формирана без икаквих тензија између чланова „црне бриселске тројке“, док ће за нашу (бар ону већинску- фарматизовану) јавност то постати веома гледана, и то без даха, „Шекспирска трагедија“ (односно ТВ сапунска опера) са срећним исходом.
Да додатно појаснимо чему сва та мелодраматична фарса која се ових дана одиграва пред нашим очима, на строго контролисаним националним фреквенцијама?
Па управо зато- да би се грађани превели жедни преко воде, односно да се све то на крају прикаже „неверним томама“ као победа нашег националног (државног) интереса над „силама зла“, и као доказ великог генија нашег Вође.
Када нам строго контролисани државни ТВ канали, уз звуке фанфара објаве, како је наш Вођа, који спава само два сата дневно (и тада само на једно око) јер остатак времена бди над нацијом, успео да „сачува“ Заједницу општина, док ће као секундарну вест да објаве (без икакве помпе), како смо за узврат ипак морали да „дамо Тачију, ону чувену Дачићеву столицу, у УН“- односно да избацимо КиМ из нашег устава, јер на крају крајева народ је својим изласком на референдум тако „одлучио“- на улицама ће настати (режирано) славље, са изливима оданости Вођи…
…Док у стварности, таква наводно крвава и беспоштедна борба за „Проширену месну заједицу“ на северу КиМ у реалности представља само један стари и отрцани џепарошки трик- током кога један сецикеса жртву намерно физички ангажује, док му други неосетно вади новчаник или скида скупоцени сат са руке.
Другим речима, док се наш фарматизвани народ буде психофизички трауматизовао око Вођине очајничке борбе „на живот и смрт“ за опстанак „Проширене месне заједнице“, која ће се одигравати (наравно) у виду телевизоване сапунске опере на нашим великим и малим екранима- тај исти народ неће ни да примети, да је у том „политичко-џепарошком процесу“ остао и обезгаћен и са испражњеним кесама- односно и обездржављен и национално понижен…
Миодраг Новаковић
Фејсбук репортер
